Filatelista

Мало ћу се задржати на члану УМ: који гласи: „Слање пошиљака са маркама кореспондентима у иностранство може се вршити једино преко предузећа „Југофиталелија“ у Београду. — филателиста је дужан да пошиљку са маркама достави у затвореној коверти, у којој ће се налазити друга отворена коверта са маркама прописно франкирање и адресирана на стра-

ног кореспондента. — Уз сваку пошиљку мора се приложили попис и обрачун марака“. ~

Као што видимо, контрола правилног спровођења Наредбе поверена је „Југофилателији“. А шта је конкретно с њене стране преузето:

1. — Никаквог ближег тумачења Наредбе од стране „Југофилателије“ није било (као што је то н. пр. учињено расписом бр. 10661 Бироа за филателију по питању регистровања чланова, и напомена за марке у течају). Приликом спровођења Наредбе свакако је било — и разумљиво је неправилности, на које није одмах указано преко наше стручне штампе, те да се исте не би понављале. На пример начин образац пописа и обрачуна пошиљке требало је да буде објављен у свима филателистичким листовима, па после тога ниједан члан не би грешио у томе.

2. — „Југофилателија“ осим издавања каталога ништа више није учинила, како би

М. Љ. Ј.

филателисти били обавештени о свим променама у ценама, као и о вредности нових издања. Такође нису објављене цене количинки. Јасна је ствар да размењивач није имао стабилну основу, па је, не његовом грешком, вредност пошиљке повећана с обзиром на промене цена. — Са своје стране предложио бих, у колико „Југофилателија“ није у могућности да изда надопуне каталога, да наши савези преко својих часописа предузму ту улогу да објављују све промене цена наших марака, као и цене нових марака. Цене марака интересују сваког филателисту, а читајући редовно свој часопис, они ће бити обавештени о променама цена и користити се при размени. На овај начин би се отклонило поменути недостатак.

За члан УП! Наредбе могао бих ставити примедбу да је сувише благ према члановима, који врше размену, а прекорачују количину и вредност пошиљке. Под условом проширења и измене Наредбе, поткрепљене свим потребним објашњењима и тумачењима, био би искључен сваки изговор „незнања“. За прву грешку — прекршај Наредбе требала би да следује општа писмена опомена; у поновљеном случају искључење из регистра за размену. Сматрам да би такве мере позитивно утицале. Прва земаљска филателистичка изложба у Загребу

У времену од 16—26 јуна ове год. одржана је у Загребу |! Земаљска Филателистичка изложба (Зефиз) у новим просторијама загребачког велесајма. Ова је изложба несумњиво највећа послератна филателистичка манифестација у Југославији, а после | Земаљске филателистичке изложбе одржане у Београду септембра 1937 године и најбоља која је икад одржана код нас.

Ову је изложбу организовао Филателистички Савез Хрватске и на њој су колективно учествовали и сви остали републички савези. Било је и' природно да се највећа послератна филателистичка манифестација одржи баш у Загребу, који несумњиво има највећу, најстарију и најлепшу филателистичку традицију код нас, као и највише искуства за организирање оваквих изложби.

Поводом ове изложбе, Главна дирекција пошта одобрила је издавање нарочите изложбене марке и блока. Изложбена марка од Дин. 6— отштампана је у зеленој боји и приказује авион у лету изнад старог историског града Мостара. Ова је марка штампана у 130.000 комада, а израђена је у дубоком резу, који је израдио Т. Крњајић.. Изложбени блок од Дин. 100— при-

казује авион у лету изнад Београда. Блок је издат у 30.000 комада и израдио га је Коцмут, такође у: дубоком резу. За време трајања изложбе, изложбена марка поништавана је нарочитим жигом, који је симболички претстављао братство републичких Савеза. Било је и специјалних коверата, као и максимум карата.

Огроман је посао и рад морао бити обављен, да би се створило оно што су приређивачи пружили многобројним посетиоцима и мислимо да је сав тај велики труд награђен самим тим, што је ово била једна заиста репрезентативна изложба, на којој је било изложено 530 витрина са око 204 изложака из целе земље. Бројна посета само употпуњује наше наводе. Било је доста и таквих посетилаца који су и по два и више пута посетили ову изложбу, да би се што боље упознали са изложеним материјалом. .

Организатори ове изложбе морали су се борити и са многим тешкоћама техничке и друге природе. Било је, разуме се, и доста недостатака, међу њима и таквих који су се могли избећи, као што је случај са прозорима, који нису били преко дана прекривени завесама, услед чега је дошло и

305