Filatelista

2 Претисак код ! издања Барање извршен је овако: 5 ЕВЕ а У

а) Усправне марке (турул, ратне, жетеоци, Карло, Зита и експресна) добиле су претисак „1919“ горе, „Ватапуа“ доле, при чему је број 1919 у два типа (ел. 1).

6) Положене марке (парламент) добиле

су исти претисак, само што „Вагапуа“ развучен (ел. 3).

в) Франко марке са промењеним вредностима (бр. 11, 39—41 и 44) добиле су претисак у три реда и то: горе „45 45“ (нова вредност), на средини „Ватапуа“ у гротеску и доле ,1919“. — Слово „В“ има 9 типа: редовно је горњи заокружени део слова мањи од доњег (тип 1), а у извесном броју случајева оба дела слова су једнака (тип 1) (сл. 9). -

г) Код порто-марака година и Барања је исто тако као код в), само је поредак као код франко-марака под а) и 6), а једна има нову вредност (ел. 4).

Према томе та примедба треба да гласи:

„Код бр. 1—45, изузевши бр. 11, 39—41 и 44, постоје 2 типа претиска: тип | са великим, а тип Ш са малим бројевима. Код марака бр. 11, 39—41, 44 и порто-марака по"стоје 2 типа слова „В“: код типа I горњи заокружени део слова је мањи, а код типа ИП оба дела су једнака. Марке типа [| вреде двоструко.

3) Примедба на стр. 230 за „Пуљско издање“ није тачна у погледу пуштања тих марака у течај.

Тачно је да је Н. О. у Пули (и то друг Божо Калчић, прочелник одјела за промет) дао одобрење за прештампавање залихе италијанских марака. Ту наредбу примио је и извршио ондашњи управник поште Александар Преци, као и шеф отсека ПТ. Михајло Кирац, који и данас живи као пензионар. Са прештампавањем почело се одмах, 9. МТ. 1945, и пошта је одмах пуштала те марке, на шалтер.

По доласку Англо-американаца, 16. VI. 1945., ове су марке и даље остале у течају;

је натпис

ИБРО ХАРАШЛИЋ

~ ı— 1

шта више, и даље је вршено прештампава_ ње, све док се крајем јуна Англо-амери_канци нису сетили, да забране даље пре—

марке прештампане у Пули, и ако ода, када су те марке прештампаване и биле у стварној употреби, та Војна Управа није ни постојала. т ЈЕ u \ |

Напред споменути шеф отсека П. Т. NEL Михајло Кирац напустио је Пулу 23. У 1945 и понео је собом 5 врста прештампаних марака у укупној вредности око 300.000» лира. Од тих 5 вредности марака од 2 лире продавана је на шалтеру поште Ријека, а преостале 4 вредности, чија номинала није одговарала потребама франковања, прештампане су са повишењем номинале. Наредбу за ово прештампавање бр. 152/45 у име ОН. 0.0. издао је Кирац.

Код оваквог стварног стања ствари потпуно је неразумљиво, да Војна управа својом наредбом од 925. VI. 1946 He признаје“ марке прештампане у Пули, и ако онда, када су те марке прештампаване и биле у стварној употреби, та Војна Управа није ви постојала. o

Ово су неоспорне чињенице, које су акцептирали страни каталози, а ми сами не признајемо марке свог властитог издања.

Зашто» Ко зна, нека каже!

Али, према ономе што је напред речено, наш каталог требало би исправити.

4) На стр. 230 треба брисати наслов „Издања за зону Б“, јер ова прва издања не „спадају у зону Б. Овде треба да буде наслов: Издање за Истру, Словенско приморје и Ријеку“. Изгледа ми да би логично било да се у ову групу пребаци и Тршћанско издање (стр. 235 бр. 1—–11).

Корисно би било, да овај мој напис да потетрека и другима, да изнесу своја мишљења. о: мојим предлозима; као“ и" да донесу „евентуалне нове предлоге у погледу допуне, исправке и реорганизације нашег каталога, како би овај у потпуности задовољио све потребе наших филателиста.

Једно нејасне питање ф кашалош ,јофилателије“

Разумљиво задовољство појавило се код свакога нашег филателисте, када је при крају 1949 године видео један наш каталог, који по својој обради и садржају заслужује сваку пажњу. Одавно се осјећала потреба за постојањем једног таквог каталога у издању оних, на којима лежи успјешан развитак филателије код нас. Успјели покушај и подухват предузећа за промет маркама „Југофилателије“ да изда каталог Југословенских земаља наишао је на одобравање наших филателиста, на првом мјесту оних, који су се у својој филателистичкој дјелатности

оријентисали на сакупљање марака Југословенских земаља. Након непуне двије године изашло је друго издање овога каталога — за 1952 годину, са којим је постигнут још већи успјех. :

Немам намјере да са овим написом чиним неку студију једнога или другог издања. Наиме, ради се о такозваним локалним издањима из 1919 године, изашлим послије 1. свјетског рата за Барању, Међумурје и Прекомурје. О тим издањима у каталогу „Југофилателије“ за 1950 г. стоји да ... „нису унета издања која се сматрају чисто спе—

S 424

| | | |

SOZRRRARURORERIRII GINE