Filatelista

А ЈИ ИЕ Miks az OM kase!

bi se dale objašnjenje filafelističkih izraza, skraćenica i oznaka, upofrebljenih u Priručniku. Bez jakvih objašnjenja mnogi navodi u priručniku oslaju nerazumljivi, naročifo za počelnike, koji usled Тода ne mogu pocrpsli svu koriš od Priručnika. Međufim, pravilno sastavljen uvod olakšao bi svima rukovanje Priručnikom i| probudio bi veće inferesovanje

za proučavanje feksta. Neka objašnjenja po-

frebna su ne samo počefnicima; n. pr. bez objašnjenja ne zna se da li oznaka zupčanja 9:110/>:9:9, navedena na sfr. 164 sveska 2 za vrednost od 1 din., ima isti značaj kao i u Senfovom kafalogu ili neki drugi.

Pored objašnjenja upolrebljenih izraza ifd. u uvodu se mogu navesli i objašnjenja opšleg značaja, n. pr. a šfamparskih zavodima. i slično.

Svaka sveska Priručnika freba da ima uvcd. Ali, kada dve sveske, kao što su n. p.8i?9 sveska, obrađuju isto područje, dovoljno je da uvod bude štampan samo u prvoj svesci.

Teorefska obrada. Teorefskoj obradi njje uvek, | u dovoljnoj meri, posvećena pofrebna pažnja. Kod: prigodnih maraka br. 289 i 290 izdafih za II filatelisfičku izložbu u Zagrebu (u promenjenim bojama), nije navedeno da ove marke nisu redovne marke, već marke Које nisu izdafe u staroj Jugoslaviji. Do омод zaključka može se lako doći Baš na osnovi podataka liz samog Priručnika (sfr. 84). Ove marke bile su spremljene u staroj Jugoslaviji i frebalo je da budu puštene u promet 13 aprila 1941. Međufim, foga dana sfara Jugoslavija nije više postojala, pošlo je bila oku-

Др. СЛАВКО ЕНСМИНГЕР

та o а:

pirana od sfrane Hilerovih nacista. Kako su ·

pak ove marke bile puštfene u promef na osnovi rešenja »Minisfarsiva. promefa« fakozvane NDH, jasno je da ove marke pripadaju Hrvaflskoj pod okupacijom, a nikako slaroj Jugoslaviji, gde se moraju navesli samo Као marke pripremljene; ali ne i stavljene u promet. | Мје гахштју јхтаг »обејт дибок аксе upofrebljen na 88 li 90 sfrani 9 sveske, jer je рогпајо да је обе! гауап Нзак (Насћатџек) „| stoga ne može bili dubok. -

Nije razumljiv ni izraz »kliširani етра ski slog«, kojim je izvršen prefisak projivfuberkuloznog izdanja 1940 g. (marke broj 279—282, sfr. 56). Tu se može primelifi da je kod prefiska pofrebno uvek navesti na koji je način ošfampan; da li običnim štamparskim slogom, ili umnoženim stereofipijom, ili naročifo izrađenim klišeom. Ovi podaci nedosfaju kod maraka br. 56—67 i 68—77 ı nekih drugih, a važni su za vršenje ispilivanja.

Nelogična je rečenica, navedena na 12 slrani 9 sveske: »Marke su bile u fečaju od 6. IX. do 30. XI, a frankaturnu vrednost su imale do 31. XII. 1939«, jer marke su uvek u fečaju, dok imaju franka{urnu vrednosi. Sličnu rečenicu nalazimo” i na 30 srani iste sveske, kao | na drugim mesflima.

Nije objašnjeno značenje skraćenice »l. |. A. l.s, navedene na markama br. 206—209 izdanja povodom međunarodne vazduhoplovne izložbe 1938 godine. Sve skraćenice na markama frebalo bi rastumačihi.

(Nastaviće se)

Пропаганда филателије међу омладином

Ако погледамо статистичке податке о броју и структури чланства у нашим филателистичким друштвима, или ако се на нашим друштвеним састанцима обазремо, да (мало) боље видимо, ко све на њих долази, видећемо да је међу филателистима веома мало омладине. Судећи, дакле, саMO по нашим филателистичким организацијама, наш филателистички подмладак је врло оскудан. Вероватно је, међутим, број омладине, која се интересује за сакупљање марака знатно већи од броја организованих филателиста - омладинаца, али, у сваком случају, он је далеко испод оног нивоа, који би морали постићи с обзиром на културни ниво и бројност наше омладине, нарочито школске.

Не треба заборавити да је готово сваки. од нас старијих филателиста заволео филателију у току својих најранијих школских дана, готово редовно у нижим разредима средњих школа. Ради тога би био први задатак старих филателиста, да се повежу са том омладином као најбројнијим

и најзахвалнијим расадником филателије међу генерацијама, које долазе. Међутим, и сваки други омладинац у тим годинама, без обзира да ли похађа средњу школу или је на каквом практичном раду, по природи је склон сакупљању лепих сличица или других сличних стварчица и није тежак посао — ако се примене правилне методе — na ce те њихове наклоности скрену на један позитиван и уз то забаван и занимљив спорт, као што је филателија.

О корисности филателије као културне и васпитне разоноде или „спорта“, како је неки називају, не треба да говоримо, јер су у том погледу сви појмови већ давно рашчишћени. |

Потребно је, међутим, да се испитају разлози, који било позитивно или негативно утичу на заинтересованост омладине за филателију, све у циљу изналажења оних путева, који би брже довели наше омладинце у круг филателиста и филателије. Ово је задатак не само наших филателистичких организација, већ и других фактора

72