Filatelista

| le

у нашем филателистичком животу не може бити говора о јачању наше филателије, па према томе и њене све веће улоге како у васпитном, тако и у привредном погледу.

Огроман број разноврсних емисија долаћих и страних марака претставља у једну руку позитиван разлог за све већи развој филателије, али само уколико емисије нису одвећ скупе и тешко приступачне. Ова чињеница ипак претежно повољно утиче на филателисте, нарочито ако се нови сабирачи усмере на тематске збирке или на ограничење сабирања само марака одређених земаља. С друге стране, чињениua, да је. данас готово немогуће универзално сакупљање марака целог света, па чак ни целог једног континента, на пример Европе, често. неповољно утиче на нове сакупљаче, па је дужност старих чланова, да на њих у том правцу утичу и да им докажу, да и специјализоване, збирке пружају велико уживање и заслужују општи интерес. Свакако је идеално. сакупљање марака целог света, тим више што данас постоје изванредно лепе и интересантне

у земљи, јер без већег учешћа омладине“

марке управо у земљама других контине-.

вата, али универзални сабирачи морају да се унапред помире с чињеницом, да никада неће имати комплетне збирке. Негативних разлога и нема тако много. Висока номинална вредност домаћих емисија, релативно доста строго ограничење међународне размене марака, па висока поштарина итд. појаве су више мање пролазног карактера, али за сада доста неповољно утичу на развитак филателије уопште, а на придобијање омладине на њу још више, и ако у свему томе не треба гледати главне запреке за њено омасовљавање. Много већи пропуст лежи у не-

довољној пропаганди филателије међу на--

шом омладином.

Пропаганда филателије у нашој земљи уопште слаба. Наша филателистичка штампа ограничена је готово искључиво на већ организоване старе филателисте, док остала штампа о филателији — уз малобројне изнимке —- готово и не говори. Предавања и састанци одржавају се само по филателистичким друштвима и доступна су опет само тим истим сталним члановима друштава. Нека друштва организовала су, истина, и извесне засебне састанке или предавања за омладину, али како је све то било редовно у кругу самог друштва, то је и та пропаганда обухватала само ону омладину, која је или већ учлањена у дотична друштва или је случајно на састанак наишла.

За пропаганду филателије у ширем кругу омладине није до сада код нас готово ништа учињено. Па ипак многа омладинска удружења, пионири итд, и сама су већ у више наврата тражила помоћ од наших филателистичких друштава ради упознавања свога чланства са филателијом, из чега

је

се види, да би уз само мало јаче залага-

ње нашег старијег чланства могли постићи веома добре резултате и придобити велики број омладине за филателију.

ЈАли једно од најјачих пропагандних средстава филателије, а то је филателистички материјал M филателистичке радње, које уз тај материјал продају и марке за сакупљаче, у нашој земљи готово и не постоје. Неколико продавница „Југофилателије“ са врло малим и релативно скупим избором, углавном, само домаћих марака, са врло оскудним асортиманом филателистичког материјала, не могу ниукојем погледу надоместити широки публицитет филателије, који јој дају богато снабдевене трговине маркама у страним земљама, којих је уосталом пре рата и код нас било.“ Нарочито се осећа недостатак тако званог масовног материјала (,Маззепу/аге“), који се продаје у малим лепо опремљеним ковертицама по: 50, 100 или више комада разних марака, као и потпуно помањкање марака за избор у појединачним комадиMa M y мањим серијама. Исто тако нема нити најосновнијих филателистичких реквизита, као што су албуми, класери, лепкови, пинцете, зубомери, повећала итд, а уколико се тога неки пут и нађе, то је све одвећ скупо и, нарочито за омладину, готово неприступачно. |

Меродавни фактори за питања наше филателије врло добро знају, какве би и колике користи наша земља могла да има од филателије, и то не само оне у иностранству, већ још више наше домаће, која је,, уосталом, у најужој вези и која подржава интерес страних филателиста за наше емисије. Они би требали да обрате више пажње филателији, управо као пропагандном средству и да омогуће снабдевање филателиста бољим асортиманом филателистичких реквизита и већим избором старих и нових, домаћих и страних марака. Ово можда не би било тако лако постићи отварањем већег броја филијала „Југофилателије“, јер се то коначно не би ни исплатило, али би се исти циљ могао постићи продајом марака и филателистичког материјала преко разних папирница, дуванџиница и сличних сваштарница, које су пре рата и код нас у том погледу потпуно задовољавале ову потребу. Често се чује примедба, да у нашој земљи нема старог филателистичког материјала, нарочито „клаcke" и бољих марака из предратног доба; али, то је доста нетачно. Филателија је пре рата у нашој земљи била веома добро развијена и више је него сигурно, да међу нашим старим филателистима има још веома много материјала старијих издања, а нарочито има доста масовне робе, само треба наћи згодан начин, да сета роба пусти у промет и да се младим филателистима омогући да до ње дођу уз што повољ- | није услове. Када би постојала широка мрежа продавница старих марака, сав тај