Filatelista

Створена 1840 године, поштанска марка дошла је до опште употребе већ 1874 го-

дине, јер се показала изванредно практичним и једноставним средством за наплату поштарине. Међутим, исто тако брзо, као што је освојила поштанске кругове у свету, марка је освојила и срца многобројних људи, који су у њој нашли објекат за сакупљање и разоноду, из чега се развила посебна грана привредне, културне и политичке делатности, коју зовемо филателијом.

ЈБуди су иначе од давнина показивали жељу за сакупљањем разних ствари исте категорије, како ради личног задовољства, тако и ради свога истицања међу другим људима. Али ниједна ствар на свету није човека освојила у толикој мери као поштанска марка. Сакупљање марака данас је без сумње најраширенија пајмасовнија појава у сакупљању разних предмета, тако да је сакупљање разних других предмета као старог новца, уметнина итд. далеко заостало иза величине сакупљања марака и броја сакупљача марака. Само у 6. А. Д. данас има на милионе филателиста а Европа још више; а тај број у свету стално расте и никада не опада.

У почетку, поштанске управе нису водиле рачуна о овој филателистичкој улози марака, па су на марке стављали или државне грбове или ликове државних шефова, али чим се осетила тражња сакупљача за лепим приказима на маркама, почеле су и поштанске управе, па и остали државни органи да пазе на опрему марака, које тада већ почињу да издају, не само са искључивим циљем франкатуре, већ и у разне друге сврхе, пре свега добротворне, а после и чисто пропагандне,

С друге стране јавља се туризам, чија масовна појава долази до изражаја тек развитком железничког саобраћаја, а то значи некако у исто доба, када се јављају и прве поштанске марке. И зар је тада чудо, да се та два супутника нађу на заједничком плану. Већ 1864 туристички хотели у Швајцарској издају своје нарочите марке, које служе за франкирање писма од хотела до најближе поште. Тако су познате приватне поштанске марке из тог времена, које су издавали хотели на. Готхарду, па Хотел Калтбад на Ригиу, затим Хотел Мадеранертал, Бел Алп итд. Сви су ови били доста удаљени од најближе поште, али су зато њихови гости своја писма могли да франкирају хотелским приватним маркама, а хотели су тада у својој режији носили писма на пошту и тамо плаћали редовну поштарину, односно писма франкирали редовним поштанским маркама. Ове хотелске марке имале су на сликама или цвеће или разне

планинске пејсаже и биле су веома омиље-_

не. Последња овакова хотелска приватна

поштанска марка издана је 1883, јер су тада ·

основане и отворене државне туристичке. поште у свим туристичким пределима Швајцарске, па је престала потреба за издавањем приватних марака. Поништене хотелске поштанске марке, нарочито на оригиналним поштанским писмима, данас су веома ретке и цена им стално расте, али се чистих овакових марака може доста лако добити, јер су хотели велике количине непродатих и непоништених марака ове врсте своједобно продавали у великим количинама својим гостима и другим туристима.

Приватне хотелске поштанске марке можемо сматрати чисто туристичким и оне су много допринеле повезивању туризма и филателије. Већ почетком двадесетог века почињу се и на званичним маркама државне

„поште јављати слике са туристичким еле-

ментима, а пре свега марке са лепим пејсажима и разним културно-историским споменицима. Ту се већ види чист утицај туризма на филателију и повезивање улоге средства за наплату поштарине са пропагандном улогом поштанске марке. Аустрија издаје већ 1906 године серију изванредно лепих туристичких марака за анектирано подручје Босне и Херцеговине, које и данас претстављају једну од најуспелијих серија туристичких марака у свету. Швајцарска 1914 године издаје марке са сликама Брунена (на марки од 3 франка) и са сликом Ритли-а и врхунца Јунгфрау (на маркама од 5 ни !0 франака). Друге туристичке земље убрзо после тога такођер почињу да издају све већи број емисија са чисто туристичким сликама ни тиме јасно показују, колики значај припада с једне стране свом домаћем туризму, а с друге пропагандном дејству поштанских марака.

Марка данас међутим нема само значај пропагандног средства за туризам, — уколико се ради о маркама са туристичким мотивима наравно — већ је она све више и директно повезана са туризмом, с обзиром на све већи број туриста-филателиста, који купују марке на свом путовању, не само као туристи, већ и као филателисти.

Овај значај поштанске марке долази до још јачег изражаја, када су у питању инострани туристи-филателисти, јер они на тај начин не само да врше нехотице пропаганду, на пример нашег туризма и наше филателије, лепљењем наших марака на своју коресподенцију, већ још и директно користе нашој привреди куповањем наших марака, које они, већ самим тиме што су странци, увек плаћају девизом.

173

: