Filatelista

Управни одбор: Фрања Шинклер, Јосип Фертнер, Јосип Еман, Павле Диенеш, Роза Стадлман, Павле Јасанек, Антун Одри и Терезија Бенцингер. . . те

Надзорни одбор: Антун Шрајбер, Јосип Торди и Марија Бацвари,

Суд части: Бела Над, „Јован Госајн и Илг. .

ГОДИШЊА СКУПШТИНА ПОДРУЖНИЦЕ С. Ф. С. У ПОЖАРЕВЦУ,

Подружница филателиста у Пожаревцу одржала је 11 јануара своју редовну годишњу скупштину. Пошто је чланство било заступљено 100%/0 друг Димитријевић Тодор је отворио скупштину и предложио дневни ред, који се примио без измене; Након изабраног радног претседништва и записничара друг Димитријевић је поднео извештај о раду подружнице у 1952 г. за последњих 5 месеци, од када је изабран нов одбор, по„што се стара управа слабо бринула о раду подружнице из разних узрока. У реферату је јасно оцртан успех и активност чланова, као и њихово велико интересовање за даљи развој филателије у Пожаревцу и околини. Наглашено је да је у 1951 години било 93 члана, а да се сала свео на 31 редовног и “ омладинаца. (Ово је настало због слабог и неинтересантног рада старе управе. Такође је изнето да и у околним местима има чланова, који редовно плаћају чланарину, добијају марке и часопис „Филателисту“. У реферату је такође наглашено да је сва чла-

нарина за 1952 годину плаћена, што прет-.

ставља врло крулан успех. Друг Димитријевић је об:аснио које су све марке примљена од савеза из Београда и раздељене члановима, а које су у пројекту да се приме.

После прочитаног реферата настала је жива и интересантна дискусија, у којој су узели учешћа многи чланови. Након дискусије дата је разрешница управи и лонети су закључци за даљи рад и развој филателије. Углавном закључницу су базирали на спречавању шовинизма и помагању изградње сонијализма, на суштину шпекуланства у филателији, одржавању предавања, оснивању омладичских секција по школама, приређивању 'едне смотре марака у марту ове године итд.

По доношењу закључка извршен је избор нове управе. За претседника је изабран друг Далассвић Петар за секретара друг Толор Димитријевић, за благајника друг Зоран Џалетић. Изабрани су лругови за размену марака и продају часолиса _Филателист“. над-

зорни одбор од 3 члана-и суд части. Милан Димитријевић

ФИЛАТЕЛИЈА ЗА ГЛУХОНЕМУ ДЕЦУ У СУБОТИЦИ — ЈЕДАН ЛЕП ПРИМЕР ЗА ПРОПАГАНДУ ФИЛАТЕЛИЈЕ “i

Питање OMMaNHHC y филателистичком друштву у последње време постало је вео-

ма акутно. Наиме, треба признати стварност, последњих неколико месеци деца су показивала мање интересовања за филателију; бацила су се на скупљање фотографија спортиста из „спортских чоколада“. У нашем друштву, у дневној штампи стално се води дискусија о „неваспитном значају“ ових сличица, односно о негативном утицају њиховом. Ја сам имао прилике да разговарам с наставницима школа, са родитељима, којима је било веома криво што су деца напустила филателију, но немоћни су да ту што помогну, јер је спорт веома омиљен код омладине, — што је сигурно на свом месту, — али је ова околност искоришћена у фабрици чоколаде. Ево, сада увиђамо да филателија има добре стране, васпитни значај! кажу Они.

Недавно сам имао један веома интересантан случај! Дознао сам да у Дому за глухонему децу има филателиста. На мој позив чланови нашег друштва дали су лепу количину разчих марака, па у споразуму с управвиком Дома, лругом Батистићем, отишао сам у посету глухонемој деци.

У Дому, у пратњи управника и васпитача, ушли смо у дворану. гле је после ручка учило око 200 деце. Васпитачи су позвали децу, кота имају марке, да дођу ближе. Мени је било мало необично и једва сам се снашао у овој ситуацији, када се око мене окупило око десеторо деце разних година, која су држала у руци књиге са маркама; понеки је вапио своје марке из џепа — поMaji згужване.

Ca oo двадесеторо лепе отишли смо Кроз разне веома лепо урећене, упалљиво чиста простерије у јетну собу, гле су деца поседала. Јелна васпитачица об:'аснила им је. ла сам лошао ла видим како они скупљају метке и ла сам им лолео марке за поклоч. Тешко изговарајући речи, деца су одала знак своје ралости. кад сам отворио своје клагере, те им показао како су марке срећече. За час см се сва окупила око мене, а понеки мтађи висио ми је на леђима; да би могло глелати марке.

Извадио сам јелну“марку Бразилије. Лагано сам почео говорити и питати, ко зна Кежва је марха. Један је узео У руке и читао „Брпа-зил“. А шта има у Бразилији2 Гле је Бразилија2 Просто да не верујем ла сам у Дому за глухолему децу! Леца жива, заинтересована, интелигентна! Више њих наједанпут даје одговор, за мече, свакако, тешко разумљив, јер су поједине гласове тешко изговарала, — но ипак смо се споразумели. После су дошле на ред и друге марке из других земаља. Сваки пут је било речи нешто из историје или из географије лотичче земље, или нешто у вези са сликом. Ђило је речи и о нашој „партизанки“ од 2,50 динара, црвеној.

На кпају сам разлелио поклоне које сам лозео, Неколико класерчића (оне које је Савез продавао у вези"изложбе) са око 30