Filatelista

lije i zadovoljenje želja i ukusa većeg ili na njeg broja lilatelista u zemlji ili u inostranstvu, već se ovde radi o dalekoložnom propagandnom i moralnom uticaju. koji marke vrše svojim izgledom i svojim slikama. :

Il u našoj i u str-noj stručnoj lilatelističkoj štampi stalno se isliče veliki propagandni značaj poštanske marke, tako da se na marko danas gleda više kao na propag-ndno sredstvo nego na njenu prvobitnu ulogu priznanice o plaćenoj pošlarini. (jer bi ovu, uostalom, ioš bolie danas mogli da vrše aufomatski žigovi itd). Ovu propavandnn ulogu po~

Šštansks marka vrši, međutim, više u sisto~

maiski obrađenim celinama nego u vidu pojoedine marke, a naročito kada emisije kroz dugi niz godina imaju međusobnu logičnu povezanost. bilo -da па taj način pruže istoriski razvitak dotične zemlje, r-zvitak njene privrede ili njena kulturna postignuća.

Ако рогједато na emisije maraka nekih stranih zemalja, zapazićemo jedan logičan redosled u temama, koje su dste na njihovim kako redovnim |гапко, [ако 1! па Котетогаiivnim markama Zbirka maraka tih zemalja proisfavlja, zapr-vo, album u slikama istorije, kulture ili privrede tih zemalja.

Izražajne moglćnosti raznih događaja na markama gotovo su пеозтатбепе. а ја зат već u jednom r-nijem članku dao kratak op's australiskih maraka. koje u fome daju prilično zaokružemu celnu. Hada bi se na isti način obradile ostale zemlje. koje izdaju роštanske marke. verujem da bi se dobio izvan= redno zanimljiv pregled istorije i dog=-đaja celo sveta. a uožile bi se odmah 1 ртатп'пе odnosno propusti, koje su pojedine zemlje učinile pril'kom sistematske obrade tema na svojim markama.

Naša zemlja, nažalost. pak ne može da se pohv-li. da je u fematici naših maraka. izdatih posle oslobođenja, izneto sve ono. što karakforiše naši NMO-hnrbu i naši coc'alističku i kulturnu izgradnju posle drugog svetskov rafa. PB. isfo tako nisu istaknuti ni najvažniji događaji i napoznaft'je ličnosti iz istorije, — sem nekih manjih izuzetaka,

Često su kod nas izdavanoe veoma skupo emisije sa temama, koje nemaju ama baš nikakve neposredne voze sa Živofom i radom naših naroda, zenomarvjući na taj пакт опе дорадаје 1 тотелте, Које је 1 +2 Како trebalo. tim putem istaći.

Bko pođemo od stvaranja naše današnje socijalističke zajednice, videćemo da ni sama NO-borba ni glavne ličnosti i nosioci te borbe nisu dovoljno istaknuti. Pa čak i marke izdate o desetovodišnjici narodnog ustanka, koje su trebale da budu izraz najšavršenije umofničke i tehničke izrade, ispale su kao jedna od najneuspelijih emisija svih naših poŠšlanskih maraka. Ništa nije bolje ni sa pri kazom mnogih drugih momenata iz našeg narodnog i društvenog Жуоја, pa tu pada u 001 зато jedno, da su mnogo bolje istsknuti na mnogo uspelijim emisijama razni sportski

i drugi manje značajni dogafaji, na štetu daleko značajnih kuliurnih, političkih i pri, vrodn'h -досадаја. :

Mo bi želeo da <e ove primoebe shv-fe kao kritika, već gornje navodim samo radi primora da se u buduće više pažnje obrali važnijim domađaj ma i da se u ceo rad oko omisile naših maraka unese više pl-na i više logiko, Mišljenja sam radi toga da b' bilo svrsnishodno da se pri Savotu za izradu maraka, koji već postoji kod Glavne direkcije pošta u Beogradu obr zuj> poseban uži odbor za izradu dugoročnog prespektivnog ilibar orijentacionov~ plana o emis.jama reqovn.h i komomorahtivnih poštanskih maraka.

Ovaj odbor za emisioni plan morao bi prethodno da prouči emisionu politiku drugih zomalj i da zauzme jedno određeno stanovišto,

· prema kome bi se za duži niz godina ирга-

ујаја „робапзка шргама рт Кот izdđvanja maraka. Tu bi bilo potrebno pre svega odrediti za sv ku godinu jednu seriju istoriskih motiva, zalim jednu seriju motiva iz privrede i jednu seriju iz našeg turizma. Ostale ser'je bile bi rezervisane za дотадајг, Кој! зе ипаpred ne mogu predvideti, ali bi i tu trebalo odrediti tačne granice, kakvi i po kojoj ranglisti ti događ ji mou doć za nj hovo izražavanje na poštanskoj marci. Čitav ovakav per= spektivni emisioni plan morao bi da prefstavlja zaokruženu celnu, tako da nakon njepove realiz cije 'naša zemlja dobije takvu zbirku jugoslovenskih maraka. koja će dostojno reprezentrali i našu pošlanskm upravu i našu filatelju pred našim ljudima i pred inostranstvom Na sastavljanju predlog+» ovakogp jednog emisionop duzoročnog plana trebali bi da sudeluju ne samo članovi pomenuiog Saveta, već syi zainteresovani faktori, dakle, kako poštansk: uprava i filatelisti, tako i naši istoričari, ume{inici i drugi javni radnici.

Riko se na ovaj način postupi, verujem, da se neće moći desiti da se izda skupa em.sija maraka u spomen »Olimpijaae«, koja se oaržav.la hiljade kilometara daleko od naše zemlje, ili serija »Mornarice«, na kojoj se ne vidi nili jedna lađa, ili serija »UJedinjenih nacija« čija tematika nema upravo nikakve Veze sa fom moeđunarodnom orgenizacijom (barem tu vezu ne vidi običan čovek, kome te marke dopadnu u Заке).

Verujem da se lada ne bi desilo ni to, da se izdaje čitava jedna skupa serija maraka »za decu« sa motivima, koji bi bolje služili za razne šarene sličice, koje deca zaista vole, ali koje su mnogo jeltinije od ovih emisija

- poštanskih maraka, pa do njih deca lakše i

dolaze.

'Ne bi trebalo da se u buduće desi ni to, da na našim markama dobijemo slike predmota, koji u našoj zemlji uopšte ne postoje. Takav slučaj smo imali, na primer, na seriji stogodišnjice železnica, kod Које, па poslednjoj vrednosti, marka nosi sliku ogromne Diesel lokomotive, koju u našoj zemlji malo ko da

—=