Filatelista

је uopšte gde video, a да пе govorimo o [ome, da kod nas nikada nije bila u upotrebi, a vorovatno neće ni biti, obzirom na plan o cloktrilikaciji naše zemlje.

Ukratko, naša emisiona politika poštanskih maraka mora da shvali svu ozbiljnost izda= vanja maraka i ogromno izmenjonu ulogu poštanske marke, koja danas svojom oproe= mo mi svojom tematikom može da reprezentuje jednu zemlju isto tako dostojno, kao i дтцас važne roeprezentalivne manifestacije, ali koja može da bude i slika naših propusta i našep javašluka u tolikoj mori, da može di«еј то да šteti ugledu naše zemlje.

Naša zemlja ne sme dopustiti da naše poštanske marke podu tragom San Marina, Апdore ili Monaka, čija poštanske uprave pri izdavanju maraka i nemaju drugih pretenzija, do da dođu do jeltinog sredstva za pribavlja- •

M. B.

nje deviza. Ovim malim minijaturnim državiсата to može još da se oprosti, jer onc i nomaju neke velike uloge u životu naroda, ali naša zemlja, i naši narodi, koji su na svima poljima postigli i postižu gigantske rezultate i u politici i u privredi i na ostalim područjima društvenog života, imaju pravo да traže, da i na markama budu reprezenfativnije pretstavljeni.

Ako naši odlučujući faktori u gornjem smislu rovidiraju emisionu politiku poštanskih maraka ako oevontualni naši novi emisioni »planeri« iskreno prionu poslu. naša zemlja

'Će već nakon kraćeg vremenskog razdoblja

dobiti takvu zbirku pošlanskih maraka, koja će zadovoljiti kulturno propagandni karakter filatelije i to kako u zemlji, tako i u inostcanstvu, a to Će u konačnoj liniji svakako koristiti i našoj »Jugoslilatelijić, ako se 10 njoj radi. :

Издања за аутомобилско-мотоциклистичке _ тркеу Југославији

Пример како не треба радити!

Главна дирекција пошта донела је била програм издања пригодних марака за 1953 годину. Између других издања, објављено је у том програму, да ће се у времену од 1 ло 10 маја одржати у нашој земљи велико аутомобилско-мотоциклистичко такмичење и да ће се тим поводом израдити две марке и пустити у промет 1 маја.

Међутим је накнадно, према предлогу предузећа „Југофилателија“, а у споразуму са Аутомобилско-мотоциклистичким _ савезом Југославије решено да се штампа серија од четири марке, „јер су међу филателистима марке с том темом врло популарне“ (,„Политика“ од 11. МТ. 1958).

99 априла измењено је решење о дану пуштања у течај ових марака; решено је да се марке пусте у течај 10 маја. |

И тако се најзад десило, да су се марке појавиле на филателистичком шалтеру поште Београд ! тога дана у 9 часова. — Продавана је цела серија од 4 марке за 165 динара, У исто време, на поштанском шалтеру, преко пута филателистичког шалтера отворило је своју продавницу државно предузеће за промет маркама „Југофилателија“". Продавала је „коверте првог дана“ по 30 динара.

Коверте са сликом на њој израђеном не са много трошкова продаване су по високој ценв од 30 динара за један комад без иједне марке.

Мако је цела серија марака продавана на филателистичком шалтеру по 165 динара, ко-

верта са том серијом, у исто. време, у истој државној згради — продавана је по 225 динара.

Као што смо видели, коверта је продавана по 30, марке по 165 — свега 195 динара. Зашто су истовремено продаване коверте < прилепљеним маркама по 995 динара»!

Да ли је заиста овај вишак од 30 динара наплаћиван зато што су они у „Југофилателији“ четири пута лизнули оне четири

марке и залепили их на коверти, — како је скао један стари господин на шалтеру „Jyгофилателије“. Не може се замислити да су се могле мар“ ке продавати на једном шалтеру по номннали, по 165 динара (као и све друге таксене хартијне), без икаквог доплатка, а пре“ ко пута по 195, и ако су продају вршили на оба шалтера државни службеници за рачун

државе. — (Ово се не би могло десити БИ код две суседне конкурентске приватне фирме!

А да није уистини томе разлог који је навео онај члан „Југофилателије“ — А од

чега би нас, намештенике у „Југофилателији“, плаћали, кад филателисти не би приложили „добровољне“ прилоге2“

Закључак: |

Пошто су филателисте мрцварене променом датума пуштања ових марака у течај, имали су да купују марке, непотребне за лоштанске сврхе, по високој номинали од 15--30--50--70=165 динара, да купе једну необично скупу коверту и, на крају, да даду још и „добровољни прилог од 30. динара за намештенике „„Југофилателије".

96