Filatelista
Није могло бити никаквог поштанског промета. Може се без претеривања рећи да је за неколико првих година устанка пренос поште преко Београдског пашалука био 34мро. Али, ako је била замрла турска пошта, дриродно је, да се почела уводити пошта устаника. У то време требало је све чешће и чешће преносити наредбе Карађорђеве и Правителљјствујушчег Совјета на све стране војним и другим старешинама и обратно, а била је доста жива и преписка са виђенијим Србима и ван граница пашалука. О томе имамо овде онде помена; од њих ћемо неколико навести. Из „Целокупних дела Проте Матеје Ненадовића“ (Издање „Нар. Просвете“, стр. 219) видимо да (су прота и стриц му Јаков слали барјактара Дамјана Миленковића из Кутишице „јоште 1804 године у Црну Гору до владике Петра и у Рисан до Иовелића, те је ајдучки очо и дошао и писма однео и донео“. А на другом месту, на страни 227 каже: „дох пред мрак 14 августа (1805) дође татарин, донесе пам од Карађорђа писмо“, — М. Ђ. Милићевић у „Поменику знаменитих људи“, на стр. 358 наводи: „Почињући од године 1806, Ђура Милутиновић (Слепи) је више пута прсносио кроз турску земљу и кроз саму турску војску писма из Црне Горе у Србију и натраг. Он је имао гусле, у које (су. се писма тако вешто уврћивала, да нико ни поум:о није да оне, осем своје јеке, још и пошту чувају“ — У „Финансијама и установама обновљене Србије“ наведено је неколико писама послатих у то време угледним људима: Петру Добрњцу 15 децембра 1805 поводом пожаревачких скела: војводи Антонију Пљакићу поводом реквизиције стоке 24 јануара 1810 итд. — Из ових неколико примера види се да тада још није било организоване весничке службе, већ да су ови гласници узимани од прилике до прилике између поузданих људи и војника. А да се тада само на тај начин вршио пренос писама, најбоље се види из 5 17 Карађорђевог криминалног законика из 1807 године (који наводи Ж. Пауновић у својој „Историји балканских пошта“ ,„Налаже (се сваком Србину, а особито сеоском кмету, како би писмо у село дошло, да се таки даде кмету у које му драго доба било и кмет тај час да га шаље куд иде и коме... Који би се усудио... задржати тај подлежи 50 штал1ова трпети“.
И Карађорђе и све друге старешине из Првог устанка увиђали су велику корист од уређења преноса поште, те су у свакој прилици изражавали жељу да се та ствар што пре уреди: да се станице по унутрашњости земље успоставе, а оне на Цариградском друму да се доведу у ред. V предлогу за „Ичков мир“ 1807 године, 'у тач. 10 стоји: „Од горње суме данка (који су Срби требало да плаћају Порти). Порта је одредила. 80.000 гроша за издржавање по~
7
шта (мензуланај; 120.000 гроша за издржавање паше...“ Тиме је указана велика важност поштанске службе, кад јој се у предлопу од свега десет тачака поклања пажња и стављају се у исти члан, у коме је предвиђена и сума за издржавање паше.
Међутим, и велика заузетост у борбама с Турцима спречавала је да се приступа 'успостављању тих сталних мензулана по унутрашњости, а свакако су се устручавали и због турских посада по важнијим градовима. Тек кад су ни градови били очишћени од Турака, могло се мислити на боље уређење земље, па и на уређење преноса поште и на изградњу сталних мензулана.
На скупштини у Београду од 2 јануара 1811 г., кад је био усвојен пројекат о реорганизовању државне власти у земљи, одређене су и дужности војводама нахиским и кнежинским старешинама: о прикупљању порезе и других прихода, о одржавању војног материјала, пошта и др. И из одлука ове скупштине види се како је велика важност давана поштама, које су увек стављане уз војне потребе.
Из „Финансија и установа обновљене Србије“ М. Петровић, види се да је било оллучено да се за порез у земаљским пронзводима узима од „живог мала“ од сваких 20 оваца, коза, свиња и говеда по једно за издржавање војске и поште; да се нахиски прирез одређује према потребама и издацима у току године на издржавање пошта „мензулана“..
После извршења нове · административне поделе земље, Карађорђе је постављеним старешинама нахија и кнежина ивдавао дипломе, у којима су им одређивани делокруг, права и дужности. Између осталог, одрећивано им је колико мензулана и где их треба успоставита. :
Познато је неколико од тих диплома, и због важности података у њима, навешћемо неке од њих.
У дипломи издатој 11 јануара 1811 проти Милутину Илијћу, војводи драгачевсксу стоји: „У наиж вашој да учините четири мензулане, једну у Карановцу, другу у Трстенику, трећу у Гучи, а четврту у Пожеги. За те четири мензулане да купите с наном по четири коња, и по три момка. Шесте мензулџије, коње, рана и плата да у једанпут уредите, што ће им за годину требати, како ви за право нађете с кметовима“.
У диплому издатој Крсти Боиновићу, старешини сврљишке кнежине издатој 1! јануара 1811: „Наредићете два коња и два момка за мензулаву и послаћете у Делиград, кое ће те коње нашја купити и мензулама ак за годину да извадите и све што им потреGye да им на едачпут порежете на наију што ће им за годину требовати како ви за право с кметовима нађете“.