Filatelista

У дипломи издатој 18 јануара 1811, сербскому воиводи Луки Лазаревићу“ стоји: „И у договору у кметовима од Ваше нахие да оградите 3 мензулане, јелну у Шабцу, другу у Свилеуву трећу у Мачви. За те три мензулане од нахие да узмете у сваку мензулану по: 4 коња, а уз те коње по 3 мензулпије, исте коње и мензулџије рана и плата од нахие, да у једанпут уреде то ће им за гољлину требати како за право ви с кметовима нађете“.

Војводи Аксентију Миловановићу, који је добио управу над једним делом београдске нахије, 'у дипломи издатој му 1! јануара 1811, ставља се у дужност: „Наредите две мензулане, једну у Београду. а другу у Остружиши у којој хођете имати по 4 коња и 3 мензулџије. И момков ајлук и рана ла у једанпут уредите, то ће им за годину требати.“

Најзад, у писму упућеном ваљевском војволи Матеји Ненадовићу, којим је пронраћена његова диплома, помиње се такође и питање о излржавању мензулана. У њему зе изрично наређује, да се сретства потребна за то прибаве путем опорезивања.

Према овим наређењима установљене ву мензулане по унутрашњости и уређене по углељу на оне на Цариградском друму. Оне су биле под надзором мензулџија, а они су имали „момке“ — послугу, одређени – број коња и другу потребну опрему. Плата и храна људи, као и исхрана коња падала је на терет нахије. Нигде се не види да је било каквих прихода од тих мензулана, а нису познати ни прописи о ценама. На основу тога може (се закључити да је све то служило само општим државним потребама -и да су због тога и све услуге биле бесплатне.

М. Радојковић у „Историји пошта у Србији“ (у „Поштанско-телеграфском весни= ку“ за 1894 годину, у Op. I m 2) прикупио је податке о постојању мезулана (које OH назива поште):

У београдској нахији: у Београду, Борку и Рогачи:;

У. грочанској нахији: у Гроцкој, Рипњу и Ропочеву;

У ваљевској нахији: у Ваљеву, Боговаји, на Убу и у Палежу (данашњем Обреновцу);

У шабачкој нахији: у Шапцу, на Дубоком, у Коцељеву и ЈБешници;

У подринској нахији: у Симином брду (засеоску села Шикоте на десној страни Јадра, — зборном месту војске од 1804 до 1813 године), у Лозници и Крупљу;

ПН атак –

У смедеревској нахији: у Смедереву, Коларима и Паланци; |

У пожаревачкој нахији: у Пожаревцу, Петки, Кличецу, Брњици и Лаолу; сем тога још на двема тачкама у Звижду и Хомољу, но имена ових места 'не помињу се.

У крајинској нахији: у Неготину, Бозој Паланци, Кладову и Поречу (дан. Доњем Милановцу). j

Нема никаквих података о успостављеним мензуланама на територијама бивших округа: крагујевачког, јагодинског, рудничког и ћуприског, али с обзиром да су ти окрузи били у средишту земље, да су из њих Турци били најраније протерани, да је и резиденција врховног вожда Карађорђа била у Тополи, из које су слате наредбе на све стране земље и у њу се стицали извештаји из свих крајева, — лако се долази до закључка да су и у тим окрузима морале посто-, јати мензулане.

Још се и из напред наведених диплома народним старешинама види да су биле издате наредбе за успостављање мензулана у Драгачеву: у Карановцу (дан. Ранковићеву). у Трстенику, Гучи и Пожези, па су свакако M те мензулане биле успостављене. Још смо видели да је и за Делиград било издато наређење да сврљишка кнежина пошље два момка и коње за тамошњу мензулану.

Радојковић каже још да „о саобраћа!ним установама у бившим окрузима: алексиначком, књажевачком и црноречком има само негативних података и то због непрекидних немира и сукоба с Турцима и тим крајевима.

Мензулане ду биле успостаљене само за државне потребе (за пренос државне преписке и за спровод и помоћ при путовању лицима, која су путовала по државном послу или по наређењу виших власти), а одржаване су о општенародном трошку. Њима је указивана стална пажња, што се види из _Наставленија“ која је Карађорђе издао свима старешинама са скупштине од | јануара 1812 г: „„.-К томе уредити мензулане као и прошасте године... Ове новце и трошак на мензулане разрезаћете на вилајет и с прочим порезом донећете у касу народну, од куда ће се сваком издати; ,. зу (М. Петровић „Финансије и установе обновљене Србије“ | део, стр. 118). — Овом наредбом се већ врши концентрација финансија на једно место, место ранијих наређења да те послове врше саме нахије.

(С пропашћу ослобођене Србије 1818 године била је уништена и та организована весничка служба у унутрашњости Србије:

ОБНОВИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1954 ГОДИНУ! ПЛАТИТЕ ОДМАХ ДУЖНУ ПРЕТПЛАТУ!