Filatelista

Mirosav Roth, Jerusalem

Srpske novinske marke izdanja 1867-69 god.

Ovaj članak objavio sam u „Zumstein -ovom časopisu „Berner Briefmarken-Zeitung“ br. 2 od februara 1954. Preveo sam ga smatrajući da će to i jugoslovenske filatelite, zanimati. U „B. B. IZ.* br. 7/8 i 9 iz 1953. god, objaVvio Je g. Dragan Novak jedam opširan članak o ovim novinskim markama, koji je sabiračima Srbije, koji govore memački, pružio mnogo novoga o ovom: izdanju. Pod sugestijom inž. M. Vernera i uplivisan njegovim argumentima, dao se je Novak zavesti da ргуо, zupčano izdanje ovih maraka označi kao „Bečki Kknjigotisak“. Pošto smatram da to nije tačno, nalazim se DOobuđenim da napišem ovaj članak.

Za svoju tvrdnju, da je prvo izdanje štampano u Beču, Verner daje sledeće argumente: a) štampanje I izdanja je bolje, osobito što se tiče boja, odnosno „tehnički savršenije i uspelije;

b) razmeštaj klišeja kod I izdamja je različit od onog kod IT izdanja;

c) zupčanje I izdanja odgovara potpuno zupčanju austriskih maraka onog doba, доčim je II i III izdanje nezupčano. — Nadalje je inž. Verner mišljenja, da je beogradska markarnica nabavila mašine za zupčanje tek nakon što se pojavilo izdanje

1869 (sa slikom Km. Milana)!

Napominjem da se preko 20 godina bavim istraživanjem starih srpskih maraka, da sam mmogo godina stajao u majužem filatel odnosu sa pok. Deroccom i da sam i sa drugim merodavnim poznavaocima i istraživačima starih srpskih maraka sarađivao (Ostojić, Stanojević itd.).

Kao što i Novak napominje, upravniH beogradske markarnice, Rajčević, bio je poslan u Beč u tamošnju Dvorsku štampa-– riju i dobio je 8. aprila 1866 godine sledeći pismeni пајог:) Ра nađe jednog crtača i gravera i da naruči klišeje; da kod bečke Dvorske štamparije dade bez odlaganja izraditi marke od 10, 20 i 40 para (2. br. 1—3); da gotove marke zajedno sa klišejima donese u Beograd; да 5е роdrobno upozna sa izradom maraka, da паbavi potrebne mašine i materijal, da bi se posle mogle marke u Beogradu štampati.

Derocco kaže u svojoj knjizi (već spomenutoj), da su klišeji izrađeni u Beogradu od olovnog metala u stereotipiji, po osnov= nom pečatu rezanom u Beču. I Novak kaže

da su klišeji bili od olova. — To bi već bio prvi dokaz da marke nisu štampane u Beču. Izrada klišeja od olova u Beču nije bila uobičajena; klišeji austriskih maraka izdanja 1861, 1863 i 1867 god. bili su od čelika, isto tako кизејј prvih srpskih maraka Z. br. 1—3. — Ne može se pretpostaviti da su beogradski olovni klišeji po= slati u Beč, da se tamo štampaju marke, Kako Регоссо, tako i svi stariji i moviji istraživači složni su u tome, da su marke štampane u Beogradu.

Ad. a) Da je štampa TI izdanja bolje пе može se općenito kazati. — Usled boljih boja pravi prvo izdanje bolji utisak, ali kada se marke ротло razmotre, nađe se leod II izdanja često bolje i čistije štampa– nje nego kod IT. izdanja. Naprotiv mogu se često kako kod prvog, tako i kod drugog izdanja naći loša, umrljana štampanja. Neka slike to pokažu. — Toliko retka marka od 1 pare trećeg izdanja (51. 3) је п пајтаnju ruku tako jasna kao zupčana prvog izdanja, a radi svoje sočnije i tamnije boje pravi čak čistiji utisak. — Dve marke od 1 pare drugog izdanja pokazuju kakove razlike postoje kod iste naklade: jedna je čista, pojedine crte su Jepo vidljive (sl. 2b), dočim je druga sasvim nejasna i umrljana

(sl. 2a). —Ž— Slično stoji stvar i kod maraizn od 2 pare. Dve marke od 2 pare prvocos zupčanmog „izdanja (jedma sa greškomi

ПАРЕ) роКахије već mejasnu štampu, pojedine crte šrafiranja misu diferemcirame, konture zadnjeg dela glave ne vide se, marke prave utisak da su umrljane, neprecizne. Ali ima još mmogo lošijih, baš uprijanih primeraka.

Što se tiče boja, one su kod prvog izdanja nedvojbeno znatno bolje nego kod sledećih izdamja. Kad je upravnih štampa-– rije bio poslan u Beč, postojala je Već verovatno namera da se ove novinske ma?Tke štampaju. — Prve novinske marke (Z br. P. 1— sa grbom) koje je beogradska markarnica napravila sa svojim primitivVnim sredstvima, ispale su tako hrđavo, da nisu mogle zadovoljiti niti vrlo skromne zahteve.

T,ako se može Попа li) da je RajčeVvić u smislu dobijenog maloga, da nabavi potrebni materijal za štampanje maraka, nabavio također i boje za ove marke. Kada su posle te boje bile utrošene, nabavilo se drugde boje, koje su po kakvoći bile lošije i misu bile toliko prikladne za štampanje maraka.

Zaključno se može ad a) kazati: štampa–

1) Prema Deroccovoj knjizi: „Istorija nje prvog izdanja hije tehnički savršenije poštanskih maraka Srbije“ od drugog izdanja, ali je usled boljih boja