Filatelista

„sanjati.

| ЗВАН ИН НА Ра) Ди

uspelije. Ad. b) Inž, Verner, tvrdi, da je na temelj jednog deveterca od 1 pare driigog izdanja ustanovio, da je poredak klišeja kod IT izdanja drugačiji. To bi bilo nešto sasvim novog, nije li se inž. Verner prevario? Ма femelju nekoliko parova i jednog trojca (većim. jedinicama nismo гаspolagali) ustanovio sam zajedno sa DeToccom. da je poredak klišeja kod 1 pare prvog i drugog izdanja isti. — To je bilo sredinom {ridesetih godina i do svoje smTfi 1944 godine Derocco svoje mišljenje nije promenio. — Teoretski postojala bi doduše mogućnost da je iz nekog razloga samo kod jednog dela ploče poredak kliše-

-ja bio promenjen i da je pomenuti deve-

terac baš iz tog dela ploče. — Ali je čudnovato da mi jedan od velikih istraživača: stare Srbije (Doming-Beckton, Oldfield, de Smeth itd.) nikada to nisu spomenuli, ma-

Егг да 51 гасројавга за toliko ogromnim materijalom o kojem danas me možemo ni Međutim nam inž. Verner zna da saopšti da: „,... jer su se iz Beča prene{ii а štampbarskog sloga „rasturali“

ako da kod novog „prelamanja. sloga“ u Beogradu redosled klišeja je postao sasvim izmenjen“ (PFilatelista br. 7/1952). — Odakle inž. Verneru ove pojedinosti o pakovanju štamparske ploče u god. 1867, om doduše me kaže.

Kod 2 pare ovakova upoređenja uopšte

nisu moguća, pošto su već parovi neobično

retki.

Ad. c) Nerazumljivo je kako je inž, Verner, koji se bavi istraživanjem оу тагаka mogao doći do navedenih zaključaka,

pošto on prelazi preko opšte poznatih činjiemica, Od svega je najčudnije tvrđenje da „se čini“ da je beogradska markarnica tek nakon izlaska izdanja iz 1869 god. (sa likom Kmeza Milana) nabavila jednu mašinu za zupčanje..

Makar da nema zvaničnih dokumenata što je sve Rajčević u Beču kupio, sasvim je sigurno da je nabavio i Jjedmu mašinu

za zupčanje. — Može se pretpostaviti da.

je tu mašinu kupio kod onog fabrikanmta odnosno liferanta, kod kojeg je bečka Dvorska štamparija takove mašine kupila. — Da su zumbe odgovarale onima, koje su se u ono vreme upotrebljavale za austrijske marke (Z. br. 48—57, 58/I—63/I) пе treba da začuđuje.

Kada je koncem 1866 štampanje maraka nastavljeno u Beogradu sa bečkim klišejima, zupčane su te marke (Z. br 4y—6y)

sa tom mašinom u Beogradu 9t'/> U Beogradu štampane i zupčanme marke bile su štampane odnosno izdane sledećim redom:

Koncem 1866 Z. br. 4y—6y (Km. Mihajio na tankom papiru)

11/23 marta 1867 br. 7—8 (Kn. Mihajlo od 1 i 2 pare zupč.)

sredinom 1868 br. 55=6x (Km. Mihajlo na debelom papiru)

Sva tri izdanja imaju isto zupčanje 91/» i valjda niko meće tvrditi da su marke Kn: Mihajla od 10, 20 i 40 para na tankoj i debeloj hartiji zupčane u Beču, jer je zupčanje vrlo slično zupčanju austrijskin maraka (sasvim se zupčanja ipak пе роdudaraju). JInž. Verner naime nije uzeo u obzir da austrijske marke od 1863/64 i od 1867 god., koje su zupčane 9!'/>», imaju zupčanje celog

санитета

Tise,