Filatelista

inž. Mirko: Verner

Dali je prvo izdanje maraka s likom Kneza Milana štampano u Beogradu?

U br. 1 „Filateliste“ iz ove godine objavljen je članak poznatog stručnjaka i istraživača maraka Srbije — Miroslava Rota iz Jerusalima pod naslovom. „Gde je

štampano prvo izdanje maraka s likom.

kneza Milana“.

Autor u svom članku pokušava na osnoVu logičnih pretpostavki da stvori пероbitne zaključke o tome, da je 1869 godine već prvo izdanje maraka 5 likom Кпега Milana štampano u Beogradu. — Postava Miroslava Rota je svakako interesantna, ali smatram da se ne može alkceptirati kao konačna, iako stvarno memamo nikakvih pisanih tragova o stvarnom mestu štampa– nja ovih maraka, ali ima nepobitnih činjenica. — koje dokazuju suprotan rezultat onima do kojih je dosao Rot na osnovu njegovih pretpostavili.

Da bi se držao redosleda sličnog Rotovom i ja ću da idem od tačke do tačke prema Rotovom izlaganju i mastojaću da dam dokaze o suprotnim činjenicama.

PAPIR: Papir je jedan od važnih po-

laznih tačaka baš kod izrade prvog izda- ·

nja maraka s likom kneza Milana. — Neosporno je dokazamo, da je papir istovetan s onim — koji su upotrebljavali pri izradi poštanskih maraka u bečkoj državnoj markarnici u to doba, pa je malo verovatno da je pomeunta markarnica ustupila hartiju — da bi se ma njoj izradile marke u drugoj državi!

BOJE: Boje su sasvim različite od onih, koje su se upotrebljavale za izradu kasnijih štampanja ove serije — a Које се štampanje već vršio u Beograđu. — Ni Jedna se boja ne podudara sa bojama upotrebljavanim kod I. štampanja! Da je beogradska štamparija preuzela čitav ma– terijal potreban za izradu maraka — Verovatno bi nabavili i odgovarajuće zalihe potrebnih boja. — Istina ovo je slab dokaz — jer se u to vreme štamparska boja nije lako mogla čuvati — (naročito već načete kutije — kroz 3 godine kada je štampano II izdanje) — a da se ne sasuši! Prema teme, na razliku kod boja nemožemo se osloniti!

ŠTAMPA: Nepobitno je da u kvalitetu štampe postoji ogromna razlika izmedu I i II štampanja i ostalih štampanja. Prvo je štampanje oštro i jasno, konture kako lika, tako i ostalog dela crteža su sasvim jasne, što dokazuje da se štampa– nje izvelo na mašinama u to vreme potpuno preciznim. — Drugo i kasnija štampanja su međutim potpuno nejasna, što

nije samo posledica neuravnoteženosti sloja štamparske boje — nanefe ma valjkove, već zbog mnogo. slabijih štamparskih ma– šina i možda i zbog medovolino stručnog „curihtovanja“ klišeja (podlepljivanja). Izlizanost klišeja možemo zapaziti već kod II štampanja, naročito kod marke od %” para. Ova izlizanosft, nastala je zbog prejakog pritiska stroja i klišeja na papir usled čega se slabije kaljene matrice pojedinih maraka brzo izlizale i oštetile. Oštećenju matrica mmogo je doprinelo i to, Što su kod II štampanja upotrebljavali hartiju sasvim raznih kvaliteta tako da postoji hartija znamo deblja i mekana — skoro spužvaste strukture, a postoji i nešto fanja, žućkasta i tvrda, skoro slična pergamentskoj hartiji. — Ako se obe ove vrste hartije upofrebljavale istom prilikom — što je vrlo verovaino. jer se kod obe vrste hartije ovog štampa– nja boje potpuno podudaraju, — dobijemo još jedan dokaz u korist moje teže, da su se matrice brže izlizale među ostalima i zbogs ove neuravnoteženosti kod vrste hartije, što pri jakom pritisku bezuslovno znatno utiče na "trošenje matrica Da čak i onda. ako su matrice (klišeji) prethodno dobro „curihtovani“ ili udešeni za stampu.

ZUPČANJE Rot veoma dobro naglašava važnost zupčanja kao jedne od definitivnih dokaza, koji treba da odluči da li je prva naklada štampana u Beču ili u Beogradu. '

Rotovo izlaganje je dobro i logično, ali autor je nešto propustio ili mu nije bilo poznato, da je bečka dvorska štamparija raspolagala i sa mašinama za linisko zupčanje 91/» 11!/» i 121/»> kao dokaz tome navodiću, da su u istoj štampariji izrađene i taksene marke i to kako za samu Austriju, tako od 1868 godine na ovamo i za Mađarsku, — a baš kod izrade ovih talsenih maraka među ostalima već poznatim liniskim zupčanjima — postoje i limiska zupčanja gore pomenuta (91/>, 111/»5 i 191/2). — Prema tome baš zbog toga, što je Tormat maraka s likom kneza Milana bio neobičan i otstupao od uobičajenog manjeg formata maraka, koje su u to doba izrađivali raznim poštama u A.-UG. dvorskoj štampariji, bili su primorani otstupati od uobičajenog načina zupčanja (okvirnog ili tabačnog) u kojim slučajevima je unapred bio uudešen format za prozupčanje čitavop tabaka „određene veličine na jedam pritisak. Baš zbog male zalihe naručenih maraka od strane Kneževine Srbije veru-

58