Filatelista

Svaka od navedenih celina pokazuje se u dve varijante pretiska. Prva varijanta: pretisak je na vrednosnoj oznaci. dok je druga varijanta: pretisak nešto ulevo od vrednosne oznake, ali u njenoj visini.

Za specijalne sakupljače ovde postoie unekoliko varijacije boja samih celina i

preliv boje pretiska od tamne do svetle. nijanse.

Poznate su i celine Da pretisaka, upotrebljene u isto vreme kad i ove sa ргеtiscima, a doplaćena tj. dofrankirane kursirajućčim markama Baranje.

KATALOG MARAKA JUGOSLOVENSKILH ZEMALJA ZA 195. GODINU

Posle dužeg čekanja dobili smo i IV izdanje ovog kataloga, koji izdaje „Jugofilatelija” u, Beogradu. Odmah da kažemo da je obrada materijala u katalogu i izrada kataloga vrlo dobra i zadovoljavajuća.

Katalog je iste veličine i spoljnog izgle= da (sem boje platnenog poveza), kao onaj 12 1953 2., а sadašnje izdanje ima 318 strana prema 290 strana u III izdanju.. Dopune, proširenja teksta ima i u uvodu, ali je za katalog naročito važno, što su ovom prilikom umesena u njega sva izdanja maraka do kraja 1954 godine, te je nestašica papira. koja je bila uzrok zakašnjenju, dala mogućnosti da se sva dosadašnja izdanja unesu na odgovarajuća mesta, a ne da se daju kao dodatak na kraju.

Štampa i slike su dobre, ali ima i nedostataka. na koje ću skrenuti pažnju. Slika na str. 48, 56, 209, 221, 238 trebalo bi svakako u narednom izdanju zamenifi, jer su od upotrebe postale nejasne. U tek-: stu ima mnogo grešaka i nije trebalo propustiti omo vreme čekanja na papir, ne otstraniti te štamparske greške, od kojih Je mnogo i ispravljeno u dodatku kataloga od 4 strane ali ih je još dosta: ostalo neispravljenih (kao npr. do 21 strane izostale su brojne oznake strana; na str. 24 otštampano je „taksa za novčane” mesto za novine: na str. 64 u 8 redu ozdo stoji .Monnegro” mesto. Montenegro, itd.). Bilo bi zaista zadovoljstvo čitaoca kataloga da svih tih grešaka nije bilo i trebalo bi se postarati da se u V izdanju korigiranje izvrši priželjnije, te da nestane ovih grešaka, koje se povlače i iz III izdanja.

Smatram da je potrebno da skrenem pažnju i na neke reči i izraze koji mi izgledaju da nisu upoirebljeni dobro ili da ne odgovaraju tačno onome što treba da označe. Na str. 3 u 10 redu kaže se da „pojedine poštanske uprave izdaju više vrsta maraka”; mislim da reč „pojedine” treba brisati, jer je vrlo malo uprava koje ne izdaju više vrsta maraka. — Na str.5 u 26 redu upotrebljen je izraz „nerastopljeni” svileni končići; mislim da se svila ne može topiti, a naročito se ništa ne može topiti u papiru. U 28 redu na istoj strani mesto na „neobojenim ivicama” trebalo bi reći: na slobodnim rubnim površinama oko slike. — Na str. 7 u 7 redu ozdo upo-

Ен je izraz „Veličina zupčanja”, a trebalo je upotrebiti stepen zupčania.

Ма str. 45. kod Srpske pošte na Krfu kaže

se da su marke „poništavane često i ručnim žigom POSTERS SRBRBBS”, 'Prebalo bi Jedanput biti načisto, da taj žig nije nikad upotrebljavan za poništavanje maraka. Ja sam o tome pisao ranije u broju 7 za 1953 godinu u našem listu u članku „Srpske pošte na Krfu i upotreba francuskih роštanskih marak# kod nje”; mislim da sam tu dovoljno jasno i ubedljivo bokazao da taj žig nije bio ni određen, pa ni upotrebljavan za poništavanje maraka, Đa sam i naročito bio obratio pažnju da tako što nije trebalo da se nađe u jednom beogradskom katalogu (bilo: je govora o katalogu Jugofilatelije za 1953 g.). O srpskoj pošti na Krfu moraćemo se opet vratiti u

daljem izlaganju. — Često se upotrebljava reč „komad”, a lepše i tačnije bi bilo pri< merak. — Na str. 97 u 15 redu ozdo stoji

„Modoznak i zupčanje isto”; izgleda da je u ovom izdanju, isto kao i u izdanju 1953, izostalo nešto, npr. kao kod mađarskih maraka upotrebljenih za preštampavanje: ali, moglo je sve to i sasvim izostati, jer je u zaglavlju navedeno koje su mađarske marke bile upotrebljene za izradu OVO izdanja. a za njih se zna s kakvim su vodoznacima i zupčanjima bile. Itd. itd.

Iskoristiću ovde priliku da kažem nešto 1 o Upoftrebi izraza „aviopske marke” i „avionska pošta”. „Avionske marke” upotrebljavane su za sve poštanske pošiljke svima vazdušnim prenosnim sredstvima (pored aviona, i helikopterima, balonima, cepelinima i dr.); prema tome to ne bi bila samo avionska pošta i bolje bi odgo varao naziv vazdušna, pošta, pa prema ftome i za marke bolje je reći marke za vazdušnu poštu. Ako se „Jugofilatelija” složi s ovim, trebalo bi u idućem izdanju da unese i ovu izmenu.

U „uvodu” na strani 8 govori se o mešovitom zupčanju na markama koje imaju tri razna stepena zupčanja. Da se navodi primer 9%:10%:121/>» i kaže da to znači „.da su dve. bilo koje strane, zupčane 91/:, treća je 10», a četvrta 12%”. Ja nalazim da ovako označavanje može da stvara samo zabunu i nered, jer Do njemu svaka strana može biti i prva i druga i treća i