Filatelista
пре иу вране
Т. ПЕГЈА
'Raketama je postignut fantastičan napredak u svetu. Uspesi se ređaju tako brzo, da ono što je danas postignuto, sutra je već zastarelo. Raketa počinje da osvaja svet. Ulazimo u svet raketa!
Pred takim ostvarenjima, koja imaju čudotvornu budućnost, bilo bi dobro da se setimo preteča, skromnih pronalazača, koji su bili uvereni da će se pošta prenositi raketom, te su odali teškim, čak i opasnim istraživanjima, a sa vrlo skrommim. sredstvima, samo da bi popularisali svoju zamisao i eksperimentima dokazali mogućnost realizacije te svoje zamisli,
Među njima slava pripada Austrijancu PFridrihu Šmidlu, koji se smatra kao Dpioniz raketne pošte.
U katalozima je zabeleženo da je 2 februara 1931 g. Šmidl imao čast da baci prvu raketu, čuvenu V 7, koja je prvi put na svetu izvršila prenos redovne pošte. Zašto se ta raketa zove V 7? Da li je bilo prethodnih raketa? Ako su rakete od V 1 do V 6 postojale, zašto se o mjima nije ništa čulo i zašto nisu zabeležene u kaftaiozima? Ustvari, Šmidlovi lični prijatelji znali su da su raketama V 1 do V 6 vršeni eksperimentalni letovi, ali da za njih nedostajiuu pojedinosti, jer su i ti njegovi prijatelji, pa i sam pronalazač, bili više zaimteresovami za maučne i tehničke rezultate raketa, nego li za prenetu poštu, — Moja Di pak iasnije prestavljala vrlo interesanitan filatelističiki dokumenat.
Filatelistički časopis „Austria Philateliat” prvi je otkrio da je Šmidl pored stratosferskih baloma, mamenjemih ispitivanju atmosverskih prilika, vršio pokušaje i sa raketama od 3 jula 1928 do 14 maja 1930 1 Opisao Je te letove. Ustvari, dodao je taj časopis, mne radi se tu o vazdušnoj pošli u uobičajenom značenju te reči, već se radi o tome da je konstrukter hteo da da neku uspomenu osobama koje su mu. pomogle da organizuje te letove, te je samo u tom cilju slao ova pisma raketama.
U oktobarskom broju od 1937 godine „he Aero Field”-a Charles Bien objavljije jedam članak pod nasloyom: „Pioneer РосКејти: Шпгесотдеа 1928—1930 Experiments”, u kome kaže da ва је гтеба розјиžila da dobije podatke o Smidlovim raketama i sa zadovoljstvom ih prvi put objavljuje čitaocima.
Tokom 1929 i 1930 g. Šmidl je vršio ranoge eksperimente s malim vaketama, koje su bile bacane bilo s kopna ili s mora. Među tim raketama nalaze se i rakete
PRVI POKUŠNJI RINETNE POŠTE
V 1 do V 6, koje se mogu nazvati „preteče preteča”.
_ U medostatku materijalnih sredstava Smidl je zatražio od svojih prijatelja da ga finansiski pomognu i od njih dobio potrebnu pomoć. Tada on još mije mislio na to da prenosi poštu na svojim malim pokusnim aparatima, ali je došao na misao da se pismenim putem zahvali svojim finanmsijerima, pa je u tom smislu napisao izvesan mali broj pisama (savijenih na 8 delova, a ne pisma u kovertama). Ova pisma je nazvao Bausteine (kameni temeljci) i premosio ih je svojim raketama, a zatim je predavao osobama, lcojima je hteo da se zahvali. Ova pisma ne mose nikakvu frankaturu, ali kako su prenesena prvim eksperimentalnim maketama, spadaju u predfilatelistička pisma raketne pošte. Ovih je pisama PDbilo u vrlo malom broju, i posto su numerisana, zna se da je mjihov broj bio između 15 4 19, fe su prema tome i retka. Sva ta pisma imaju ljubičast Žig, koji ima broj rakete štampam rukom па hartiji i pored toga jedan žig u jednom. ili dva reda „RAKETEN - BRINNERUNGSBRIEF” (mraketno spomen-pismo). Osim оvih ofisaka gumenih žigova: svako pismo ima i po jedan zapis rukom, ali bez adrese. Savijena pisma su otprilike veličine 9/7 cm. |
Pre bacanja svojih raketa Šmidl je hteo da prouči vazdušne struje. 19 juna 1928 pustio Je atmosferski balon FST.. koji se podigao u visinu od 18 hiljada metara u okolini Graca i stizao u G. Austriju. On je preneo numerisanu poštu od 200 pisama napisanih па savijenoj harfiji. bez koverata. Na tim pismima nalazi se jedna marka, koja je specijalno za tu priliku izdata Marka je trouglastog oblika, boje пегап= džaste i crne; izdato је 150 pari „tetebeche”. Poštanski žig iz Graca 10 juni 1928.
Posle ovog eksperimenta bacio je u julu 1928 svoju prvu raketu V 1, na Којој је prenesemo prvo pismo ma svetu raketom. Na poslednjoj strani tega pisma mogu se pročitati ove reči: „Ovo spomen pismo letelo je 1998 godine na Šmidlovoj eksperimentalnoj raketi V 1. Na пјој је ргепезепо 19 takvih pisama i sva su numerisana su 05 i nose Šmidlov potpis. Na ројеdini su podaci o izvršenom letu.
Raketa, V 2 je takođe bačema meseca jula 1928 g. Na prednjoj strani pisama je stajalo: „Preneto raketom V 2. Oblast puštanja Schoeckel. Preneto je 19 pisama i sva su mnumerisana. Ovo spomen pismo
184