Filatelista

–

OE O U O WIN DM [U

1

И ШИ ПИ.

Tiosi broj IO i Šmidlov гробрла. Скуетт mastilom je zabeleženo: „cilj ovih eksperimentalnih raketa je prenos pošte i lef u vasionu”. Na poleđini se nalazi žig rakete V 2 i rukom ispisana beleška slična onoj na pismu sa rakete V 1.

Raketu V 3 Šmidl je bacio 6 marta 1930. Na prednjoj strani pisama stoji: „Preneto raketom V 3, 6. III. 1930. Sva su pisma numerisana sa 08 i sa Šmidlovim su potpisom. Na poleđini stoji mesto Schoeckel i pored drugih podataka o letu još i: DOkušaj da se brzina leta rakete meri direktno. | Istog dana bačena je i raketa V 4. Na prednjoj strani pisma sa nje je napisamo: Preneto gaketom V 4, 6. III. 1930 iz Schoeckel-a i drugi podaci o letu. Ovom raketom preneto je 18 pisama, koja позе broj 04 i Šmidlov potpis. Na poleđini ima dva ljubičasta žiga rakete V 4.

Raketa V 5 bačena je 14 maja 1930. Prednja strana. pisma je podeljena plavom crtom na dva dela; levo je napisano crvenim mastilom: „teoretski je mogućno da se pošta iz Evrope šalje raketom za Атпеriku za otprilike 40 minuta. Teoretski je товиспо да такеђот ето та ц Кој deo zemlje ха manje od jednog sata... teoretski je mogućno da pomoću rakete napustimo zemlju: let u vasionu. Šmidl”, Desno je napisano crnim mastilom: Preneto raketom V 5, 14. V. 1930. Preneto je 16 pisama sa brojem. 11. Na poleđini se nalazi ljubičast žig rakete V 5.

Pisma preneta raketom V 6 imaju fragove izgoretina, jer je ova raketa eksplodirala. Prednji deo pisma je podeljen sme · đom crtom na 2 dela. Levo je napisano crnim mastilom „Prenefo 14. V. 1930. Oblast Schockel i dwugi podaci o aparatu i letu. Desno, ispod ljubičastog žiga rakete stoji napisano: Ukupno je preneto raketom V 6 16 pisama s brojem 03, Preko teksta napisanog rukom nalazi se jednoredni žig crvene boje „Let rakete V 6 koja je pretrpela nesreću”,

Prvi period eksperimenata je završen.

Prvi put u isforiji, 2 februara 1931 g. jedna raketa je prenela redovnu poštu. Ta čast pripada Šmidlu. On je ovoga dana bacio raketu V 7 sa vrha Rkofline Schoeckel-a do Radegund-a,. Raketa je prenela 102 pisma. Svako je bilo framkirano mormaelnom markom od 20 groša. Na njima se nalazi zvaničan pošt, žig, ali i pored tega Šmidl ih je žigosao privatnim četvrtastim žigom ljubičaste boje i potpisao ih. Zvanična pošta nije na fo stavila nikakvu primedbu. Ona je pnisustvovala eksperimentu samo kao običan posmatrač. Od ove pošte sačuvano je mekoliko komada; sad su retkost.

Eksperimentisanje s raketama V 1 do V TT je završeno, ali se na tome nije stalo, već su Činjemi i dalji pokušaji od strane Smidla, ·

Drugi pokušaj izvršio je Šmidl 20 aprila 1951 g. Raketa je nazvana „Registrier Raket” zato što je prenosila instrumente za registrovanje raznih pritisaka u toku leta. S ovom raketom. preneto je 70 dopisnica. Na njima je zvanična austriska Došbanska marka, sa žigom „Geflogen mit Registrier Raket 21 april 1931”. Celokupna pošta je skoro izgubljena.

· Treći pokušaj je izvršen 9, IX. 1931 sa raketom R-1l. Prilikom tog leta Šmidl je izdao vinjetu ljubičaste boje od 10 groša, iglom perforićanu. Zvanične marke žigosane su poštanskim žigom Semiach-a.

Prvi noćni let raketom V 8 izvršen je 28. Х. 1931.

Raketu V 11 Šmidl je bacio 11. IV. 1939 iz Berndorfa za Liebenau. Pošta se sastojala od 28 pisama, od kojih su 14 frankirana u Gracu. Dopisnice su autemtifirane od sirane Šmidla i imaju specijalan crveni Žig. Frankirana su zvaničnom austriskom pošt. markom i žigosanma.

Za raketu br. 9, koja je bačena 28. V. 1932, Šmidl je izdao 2 etikete za preporuku, jednu žute boje za dopisnice, a drugu zelene boje za pisma. Frankiranje je izvršeno sa zvaničnom markom, kao i zvanično žigosanje žigom Radegund. —. Sličan pokušaj je i s naketom br. 10.

Raketu V 12 Šmidl je bacio 923. VII. 1932 1 ха пји је izdao trouglastu marku od 1 šilinga i 2 specijalne marke od 3 do 10 groša.

Za raketom V 12 došla je raketa V 13 s istim frankiranjem. Za ovu raketu Šmid! Je mislio da se za ljude, koje je zadesila nesreća. u planinskim oblastima i kojima bi bila poslata raketa s namirnicama, lekovima i drugim potrebama, stvori jedma veza pomoću vidljivog signala ili još bolje da, vraćajući raketu, mogu poslati i kratke vesti i poruke. U tom cilju Šmidl je zakačio spolja na raketu V 13 jedmu dopisnicu i jednu malu raketu, Velika raketa V 13 je aterirala pomoću padobrana tačno na označeno mesto, ali kad je bačena mala raketa sa dopisnicom za odgovor, let je bio nepravilan i bez uspeha.

16. III. 1933 austriska pošta, koja je dotle pratila s interesovanjem Šmidlove pokušaje, izdaje za let zakete V 14 зрес1jalne koverte od svilene hartije s utisnutom markom od 3 groša crvene boje, dok Šmidl] izdaje specijalnu mafku od 8 groša zelene boje. Poštanski žig iz Passail-a 16 3. 1933.

Raketa V 15 i V 16 bačene su 27. XI. 1953. Ovoga puta austriska pošta je izdala porito marke, ka oi koverte od svilene han. tije u raznim bojama sa utisnutim markama. Šmidl je izdao specijamu marku trouglastog oblika plave boje, a ona je, iako mezvanična, priznata od pošte i žigosana poštanskim žigom u cilju davanja potstreka za dalje pokušaje.

(Nastaviće se)

185