Filatelista

"PORA и i ~

fome, gde je fo хирсапје izvršeno. — Do.

tog pogrešnog zaključka mogao je Verner uopšte kamo radi toga doći, jer mu, izgleda, nije poznata konstrukcija mašine za zupčanje, i on ne praivi razliku između ma–šine i zumbe, koja se umeće u mašinu. O tome govoriću još u sledećem ofseku.

Sledeći argumenat inž. Vernera je to-

liko meobičan da zaista začuđuje, kako je

mogao takovog šta izneti. Verner Ккахе да su u Beču zato „upotrebljavali razne mašine za perforisanje” kod maraka Kn. Milama, da bi time dokazali ispravnost i upotrebljivost svojih starih mašina, koje su kasnije ustupili Beogradu! |

Pre svega, Vemer pretpostavlja da je za svaku širinu zupčamja potrebna jedna druga mašina. za zupčanje. Pošto se kod I izdanja maraka s likom Kn. Milana upoкеђо оКо 10 zupčanja raznih širina (bez njenih kombinacija), to je prema navodima Verner trebalo za to isto toliko perforacionih mašina! Da bi obavestio čitaoce, kojima to mije poznato, dajem ukratko sledeće razjašnjenje: U mašinu za zupčanje umeće se jedma zumba (Zahmumgsleiste), na kojoj su u izvesnom. rastojanju nameštene igle, koje buše rupice u papir, i bako nastaje zupčanje — perforisanje, Prema tome u kojem su rastojanju nameštene igle, nastaje šire ili uže zupčanje: 9!/» 10, 11 itd. Prema tome se sa jednom mašinom za zupčanje mogu izvršiti mebrojeno mnogo zupčanja razmih širina, treba samo izgmenit: zumbu.” (Stvar vrlo prosta, slično m. pr. izmeni forme — štamcne kod mašine za utiskivamje).

Najmanje jedmu mašinu za zupčamje imao je Beograd; dokaz: sa njom su ZUPp-. čame u Beogradu marke Km. Mihajla. Sa tom jednom mašinom moglo se izvršiti zupčanje u svim mogućim: širinama, ovisi o tome ilkakova se zumba ume{nula. Ali verujem da je Beograd imao najmamje dve mašine ха zupčanje, čime se mogu objasniti mnogobrojna. mešana zupčanja.

I to hoću da objasnim. da bi po mogućnosti sve pojedinosti čitaocima bile jasne. Prilikom zupčanja pomakne se pomična rama mašine, na kojoj leži tabak, ili pak zumba, automatski ili poluautomatski, za onoliko, koliko je potrebno da se utisne U papir novi red rupica. Trebalo je samo mašinu uštelovati za koliko da se pomakne nakom svakog bušenja rupica. Kod maraka s likom Km. Milana io otstojanje iznosi u širinu oko 17 mm, a u smeru visine oko 26 mm. Da se je radilo samo sa jednom mašinom za zupčanje trebalo bi češće promeniti otstojanje u kcjem su bušene rupice, a to je verovatno kod ondašnjih mašina bilo skopčano sa većim gubitkom vremena. Alko, se je radilo sa dve mašine, posao je išao znatno brže: jedna mašina je zupčala u smeru širine, t. j. u otfstojanju od 17 mm, a nakon toga su se tabaci zupčeli na drugoj mašini u smeru visine, ft. J.

и ofsfojanju od 236 mm. A. toj ololnosti

imademo da pripišemo razna i mnogobrojna mešana zupčanja.

U svom prvom ćlanku ja sam pisao o пађауст mnmovih zumbi, koje nisu bile sve jednake širine Naravno da se prilikom zupčamja mije pazilo na to, da marka bude zupčana u oba smera zumbama iste širine, n. pr. 9!/», jer to u ono vreme nije igralo ulogu, filatelije u damašnjem smislu nije bilo. Umetalo se ı mašinu onu zumbu, koja je bila pri ruci, bez obzira da li je to bilo zupčanje 9'/>» ili 12. A pošto su u markarnici imali zumbi od oko 10 raznih širina, od 91» do 13 (uzimajući u obzir od !/+ zuba), to nije ni čudno da su ге о u obim mašinama bile zumbe iste širine. Da je, naprotiv. rađeno samo sa jednom mašinom za zupčanje, mešana zupčanja bila bi vrlo retka! Ona bi nastala samo onda, ako bi se za vreme rada jedna zumba pokvarila (n. pr. slomljene igle), i trebalo ubaciti drugu zumbu, a koja bi slučajno bila druge širine. Onđa bi samo oni tabaci imali mešano zupčanje, koji su do trenutka defekta па zumbi već bili u jednom. smeru zupčani. Mi bi imali doduše 10 raznih zupčanja, koliko vrsti zumbi je imala markarnica, ali marke bi sa sve četiri strane imale islo zupčanje, a mešana zupčanja bila bi iznimika i vrlo retka.

· Prema Vernerovim „navodima bečka štamparija hoće sa raznim zupčanjima dokazati ispravnost svojih starih mašina za zupčanje, i zato je to T izdanje tako raznoliko zupčano! Pri tome on polazi sa pogre5пов stamovišta, kao šte sam već napomenuo, da je za svako zupčanje pofrebna druga mašina. Ali bez obzira ma fantastičnost tagove pretpostavke, kako objaŠšnjava Verner pojavu zupčanja, koja se nikada nisu u Beču pojavljivala, ni kod poštansikih, ni kod taksenih maraka, n. pr. 99/, 11%/4, 191/a, 13 а. а да пе govorimo o onim zupčanjima, koja se kod austrijskih poštanskih rnaraka nisu pojavljivala, a za koje Verner tvrdi da su postojala kod taksenih maraka, A čemu one bezbrojne kombinacije. zupčanja: 91/»:12; 111/»:12, 9U>:13 itd.? Ja pre verujem da bi to odbilo wsvikkog ozbiljnije kupca. I sve 10 Verner navađa kao činjenice, i navodi da su te mašine za zupčanje (dakle više maŠina) kasnije ustupljene Beogradu. Verner ne smatra potrebnim da navede ma i nsjmanji dokaz ili činjenicu, odnosno dolcumenat, za to svoje tvrđenje; on zastupa tezu da su marke štampane u Beču, i za potkrepljenje te svoje teze iznosi pretpostavke, bez obzira na mjihovu fantastičnost i neodrživost, pa čak i nemogućnost.

Inž. Verner tvrdi talo nemoguće stvari

'samo zato, Jer izgleda da ne poznaje kon-

strukciju mašine za zupčanje. Pretpostavio sam najpre jezičnu grešku, lapsus linguae, ali na šest mesta izričito kaže „mašina”, a ı smisao Je takav da se vidi, da je zaista

177