Filatelista

бо e

čemo, pa i avionskom poštom i frankatura je u većini slučajeva velika. Kao filatelista, svakog dana se jedim što na ovim kovertima, koje nose frankaturu od po više stotina francuskih framaka ilj više dolara itd. nema nikada maraka, nego je frankatura maplaćena franko-tip mašinom. Često u najrazličitijim „zemljama franko-tip mašinom ne framkira se sam koverat, omot, nego je otisak franko-tip mašine ma gumiranoj traci, zalepljenoj na koverti.

Analogno ovom mpostupku ne bi li naša Generalna direkcija Pošta mogla snabdeti franko-tip mašinom svoje poštanske urede. tamo gde je frekvemcija upotrebe velikih nominala česta, a ostale urede gde je potreba za ovako velikom frankaturom mamja, sa unapred pripremljenim ohtiscima franko-tip mašine na gumiramoj traci. U poslednjem slučaju obračumska blagajna „zadužuje službenike-manipulante za izdate nominmale, uz obavezu obračuna kao i za ostale poštanske vrednosti. Ova traka mogla bi glasiti na velike okrugle nomimale, a nadopuma za sime, odmosno za razliku, mogla bi se vršiti lepljenje maraka. Na ovaj način poštanski službenici imali bi mnogo manje da lepe, jer se trake

mogu franfirati i za 3—5000 dinara, a nikome od inostranih filatelista ne bi palo na pamet da ispita visinu frankature-otisnutu franko-tip mašinom,

Ja mislim da bismo ma ovaj način izbegli davamje povoda da sva filatelistička štampa mpiše i RWomentariše izdavamje maraka ovako velike nominale. Istina je da će poštamskoj upravi na.ftaj način otpasti relativno neznatni prihodi iz prodaje tih maraka filatelistima. a našem Centralnom „deviznom fondu srazmerno mali devizni mpriliv.

Pošto je Poštanska uprava fe marke možda već pripremila i učinila izdatke za njihovo štampamje, predlažem da se OVE gotove marke preštampaju na 2—3 razne nominale, pa čak i 5 nomimala, i duboko sam. uveren da će te preštampane avionske marke filatelisti vrlo rado Kupiti u celom svetu. Na taj način Pošta i Devizni fond nadoknadiće svoje gubitke, zbog meprodatih maraka visoke nominale, prodajom istih maraka sa manjom nominalom, bez eventualnih posledica koje bi izazvalo izdavamje maraka nominale od 1000 din.

Прослава 60 годишњице Хрватског филателистичког друштва у Загребу

Од хрватског филатетистичког друштва у Загребу примили смо ово писмо:

Хрватско филателистичко друштво у Загребу слави ове године 60 годишњицу свог постојања и рада (1897—1957). Прослава ће се одржати у јуну, па ћемо настојати у границама могућности да онг на скроман, али достојан начин истакне важност првог неционалног филателистичког друштва на подручју Југославије у развитку хрватске и југословенске филателије. .

Сама прослава обухватиће ове приредбе: .

1. Ретроспективна ХХМПТ друштвена изложба у просторијама Умјетничког павиљона у Загребу од 15 до 20 јуна. Осим излошка који ће приказивати повијест рада и друштвеног живота ХФД-а, изложиће чланови своје најзанимљивије и највриједније излошке. Излагати могу и они другови, који су за ових 60 година били чланови друштва. 2. Пригодом отварања изложбе, над којом се примио покровитељства претседник НО града Загреба друг Већеслав

Хељевац, биће одржана академија, на којој ће бити приказана у маркантним цртама повијест друштва и његова улога у развитку хрватске и југословенске филателије.

3. На дан затварања изложбе одржаће се интимни друштвени састанак чланова с обитељима и гостима, који изразе жељу да присуствују. На састанку ће се изрећи признање и поделити друштвена одликовања члановима, који су се истакли својим радом у корист друштва. Осим тога одиграће се традиционална томбола с лепим згодицима у маркама.

Слободни смо Вас упознати с нашом прославом, те уједно молимо, да са садржајем овог писма упознате Ваше чланство. Искрено ћемо се веселити ако што већи број пријатеља и знанаца из осталих братских друштава у Загребу и изван њега посјети изложбу и остале приредбе. Наше је друштво одувек срдачно примало у своју средину искрене пријатеље и добре филателисте, па жели тим лепим обичајем и наставити.