Filatelista

пир 1 5 CCM i a 75 ај i Le , 5 || ~

користити као посебне теме. Код животиња, например, има дивљих и питомих; исто је то и код птица. Ако се све то лепо издвоји, свака таква група може да буде добар експонат. Видети, например, све мостове приказане на маркама, било би веома занимљиво ин поучно. А тих марака, за поједине теме, има готово код сваког скупљача. Греба да разгледају своје залихе марака, па ће сигурно наћи материјала за неки експонат. И само мало воље и труда, па ће се постићи жељени успех.

Своје излошке треба удесити тако, да се њима испуни цела витрина. Један експонат треба да се састоји од осам или осам пута онолико колико се жели витрина да испуни. Ако се жели експонат од 32 листа, за њега треба доделити четири витрине.

Др ЕМАНУЕЛ ХЕРМАН

(Свака се збирка, односно тематика одвојено пријављује.

Један излагач може да пријави више изложака.

(Сви који желе да учествују Ha III peпубличкој изложби, треба да се обрате својим подружницама за пријаве.

ваки добар изложак биће награђен према беспристраној оцени оцењивачког суда. Предвиђене су разне медаље и дипломе.

Филателисти —- пионири, омладинци и одрасли —- одвојте мало времена, уложите мало труда и спремите излошке; покажите шта имате и шта можете да створите својим рукама! Награде су спремне за ваш труд!

Учествујте на нашој изложби, где вас очекује ваша награда!

Дим. Јанићијевић

Пролалазач дописнице (поштансвбе Барте)

Кад у свету сазри неки нов проналазак, идеја је, обично, поникла на више места. Тако знамо, например, да је телефон истовремено пронашао у Немачкој Рајси у Енглеској Грахам Бел, мада ова два проналазача нису уопште знали један за другога.

(Сасвим је сличан случај и са дописницом. Према поштанским прописима онога доGa Ha отпрему су примане само коверте и омоти. Чак су и штампане пословне карте морале да се шаљу у омоту.

Тек се 1865 године у Пруској отступило од правила и дозволило да се карте одређеног формата шаљу без коверата или омота, уз таксу као за штампане ствари (у Пруској 4 пфенига). У то време тајни саветник Жајних фон Штефан — поводом немачкоаустриског поштанског конгреса 1865 године —- предложио је да се уведу „поштански листови“ (РозфЊјанег) од картона, да би их публика употребљавала уместо писама са ковертама. (Ове „поштанске листове“ требало је отштампати и продавати преко поште публиши. То би значило за кориснике незнатну уштеду за коверте и папир, али за поштанску управу накнадни трошак за картон штампање. Фон Штефанов предлог. конгрес није прихватио из бојазни од накнадних трошкова за поштанску управу. Кад је Фон Штефан поновио свој предлог у Пруској, и она није

усвојила ту. замисао, — те је била брзо заборављена. Отприлике четири године касније, 25

јануара 1869 године у бечком листу „Меџе Епе Ртеззе објављен је чланак, у коме је Др. Емануел Херман, високи функционер у министарству трговине и професор народне привреде у Војној академији у Винер-Најштату, предложио увођење поштанске карте. Жерманови мотиви су били чисто економске

природе: уштеда на ковертама, папиру за писање, печатном воску и радном времену. (Он је предложио још да се број речи на овим дописним картама ограничи на 20. Али ЖХерманов најважнији предлог био је смањење поштарине од 5 крајцера (за писма) на 2 крајцера — као за штампане ствари. Оставио је отворено питање да ли марку треба отштампати на карти или да се посебна марка на њу налепи. Херман је изразио мишљење да ће увођење дописних карата довести до знатног пораста укупног броја поштанских пошиљака.

Аустриска поштанска управа била је далековида и одмах је прихватила. Херманов предлог. Наредбом је био одређен смањен број речи и уведен је мањи формат од онога који је Херман предлагао. Било је одлучено да се те дописне карте пусте у продају 1 октобра 1869 године на свим поштама Аустро- Угарске.

Постигнут је пун успех. Већ у току прва три месеца било је продато близу три милиона дописних карата у аустриском делу Аустро-угарске.

У међувремену Фон Штефен је био унапређен за Главног директора пошта Северно-германске конфедерације. Али, ни тада није могао да се одлучи да смањи поштарину за „кореспондентну карту“. Тек јануара 1873 године смањио је поштарину за дописнице поште немачког Рајха — издањем дописница, које су се продавале по 1/4 гр. или 2 кр.

(Остале земље су убрзо пошле за примером Аустрије. Успех је био тако велики, да је продаја коверата са отштампаним маркама у многим земљама скоро престала.

Немачки аутори називају Фон Штефана проналазечим дописнице, док аустриски аутори то исто кажу за Хермана. Нема сумње да је Фон Штефан први предложио уво-

&%1