Filatelista

вазиђене, кад се живот мења од данас до сутра, кад се питања постављају и траже релцења сваког тренутка, — добро је потсетити се с времена на време на добра правила, по којима се људски односи управљају. Добро је потсетити се извесних ствари, јер људи често заборављају мере, конвенције, па чак и правичност, по којима треба да се управљају односи међу људима.

Како је филателистичка штмпа позвана пре свега да гаји добре односе међу филателистима, изгледа да је добро позабавити се њеном улогом и њеним развитком, како би се очувало оно што нам је свима драго: пријатељство, срдачни односи и добра воља међу припадницима филателије.

Ако се покуша класирање основних задатака, које филателистичка штампа треба да очува, бићемо, вероватно, врло брзо сагласни о следећим тачкама:

1) да би основна улога филателистичке

штампе била да поштено обавештава;

2) да омогући проширење веза међу филателистима, да фаворизује ове везе и да проучава начине за њихово побољшање; 3) да проширује и преноси инструктивне ~ примере о организацији и филателистичким покретима у разним земљама; - | да служи као посредник међу филателистима и њиховим организацијама, како би омогућила боље сазнање и размене; да гаји пријатељство, које је већ врло изражено међу филателистима, тражећи у исто време да умири размирице, које би могле ту и тамо да се појаве.

То су племените дужности, којима би филателистичка штампа требало да служи жртвујући највећио део свога простора, најбоље своје снаге и пуну добру вољу.

Да бисмо били сигурни у наше констатације и наше дефиниције, вратимо се још мало на одлике и улогу филателистичке штам пе, која би желела да служи филателији.

Можемо констатовати без двоумљења (и без бојазни да ће нас било ко демантовати) да поштено обавештавање у филателији хоће рећи: дати обавештења без задњих намера, обавештења која ће да послуже људима већ везаним једним „хоби, који их повезује преко граница.

Не би било нимало тешко да се допринесе нешто постојећим везама, да се унапреде звања о филателији. На овом пољу филателистичка штампа може много да допринесе, држећи се увек изнад интрига, избегавајући све оно што може погоршати ствар.

4)

5)

Може се без претеривања рећи да ни на једном другом пољу везе које уједињују људе нису тако узвишене, тако- пријатељске као што су везе између филателиста. Ко међу нама није имао прилике да међу филателистима нађе неког непознатог, далеког, и човека друге расе, за кога се везао пријатељством заиста изванредним. Као да постоји

неки људски флуид који повезује људе изнад простора и предрасуда.

Ако смо сагласни да је тако (а нико неће рећи противно), улога филателистичке штампе биће врло лака. (ООна би требало да гаји ово врло развијено разумевање међу филателистима, да фаворизује односе између њих. Њен допринос у овом смислу биће врло вредан. Ако филателистичка штампа хоће заиста да служи филателистима, она мора мислити да их приближи једне другима, да им помогне да се науче, да им да више обавештења о новостима у материји која их интересује. Нема сумње, поставиће се питање: све је то добро, али како унапредити ствар, где наћи средства, сарадњу и сараднике...

Међу многим идејама, које ће се без сумње појавити, ево једне, као одговор на штампу у смислу да се од ње добије више млустрованих обавештења.

Сви знамо да све филателистичке публикације у свету уносе много труда да 06јаве репродукције нових марака. За сваки часопис то су послови и трошкови сваки за себе, који много повећавају трошкове издања. Ако би се централизовала репродукција нових емисија штампајући их на табацима, који се могу убацивати у филателистичке часописе, и ако би се ове репродукције дистрибуирале свим часописима (уз накнаду не високе котизације), да ли трошкови неће бити умањени» (С друге стране, филателисти би имали истоветне репродукције на исти начин нумерисане, што би много олакшало њихова сазнања н њихове међусобне везе.

Постоји питање трошкова, који морају бити значајни. Ко ће њих поднети»

Могло би се сугерирати неколико начина за налажење решења: претпоставимо најпре да ће емисиони заводи бити приправни да плате трошкове клиширања, јер би репродукције служиле њиховој пропаганди. (Светски поштански савез требало би са своје стране да на неки начин нађе могућности утицања на емисионе заводе, како би их одлучио да допринесу трошковима пропаганде за њихове производе. Трговци и издавачи филателистичке штампе треба такође да допринесу овим трошковима (јер ће добити репродукције по пристојној цени). Најзад, на маргинама табака са репродукцијама марака може се развити пропагандна анонса, која би допринела такође за покриће штампарских трошкова. Да ли ће овакви доприноси бити довољни за покриће трошкова» По свим изгледима: да! Али један детаљнији рачун и анкета код заинтересованих даће прецизнији одговор.

Међународни савез филателиста (ФИП) са своје стране треба на себе да прими, можда у сарадњи са (Светским пошт. савезом, организацију и извођење ових жеља. Будимо спремни унапред да неће бити врло лако остварење ове сарадње, али изгледа да нико не би требало да одбаци такву идеју без

„претходног проучавања: Јер: сви заинтере-

55