Filatelista

совани у овом послу могу наћи свој сопствени интерес у остварењу, и од тог тренутка затражиће да нађу и средства, да би допринели за покриће расхода које захтева реализација или остварење овог пројекта.

Међународни савез филателиста имаће још један задатак: да организује дистрибуцију отштампаних табака свим часописима, који са своје стране буду платили одговарајућу котизацију.

Битно је у читавој ствари да ови табаци за убацивање буду за часописе јевтинији од њихових садашњих трошкова за штампу.

И друге појединости изискиваће са своје стране да се о њима расправља, али не изгледа да би то било непремостиво (униформни формат табака, котизација заинтересованих, дистрибуција итд.).

* *

Међу другим задацима, који ће припасти Међународном савезу филателиста поменимо: регулисање (бар што се тиче часописа које издају национални савези) одржавање облигаторних рубрика, као што су: рубрика МЛАДИ СЕ ОБРАЋАЈУ МЛАДИМА. Посредством такве рубрике млади филателисти могу да добију поуке„које су почетницима неопходне; да имају трибину на којој би се вежбали у међусобном дописивању и, најзад, где би нашли адресе младих у другим земљама. e

Међународни савез филателиста могао би и био би дужан да организује сервис филателистичких обавештења. То би био помоћни и врло уско повезани сервис са публикацијама. (Обе ствари иду увек заједно, јер ако ФИП успе да добије сарадњу У H пристанак емисионих завода разних земаља,

он би имао сва обавештења, која су му потребна и која могу да послуже филателији.

Само се по себи разуме, да у овај сервис треба да уђу сва обавештења о филателији: ваздушна пошта, први летови, ФД, етикете, разни и специјални жигови итд.

(Са њихове стране, националне филателистичке организације треба да су врло тесно повезане с овим центром за обавештења и пропаганду, уз обавезу да дају детаљне податке о емисијама и свему што може интерссовати филателију.

То су у неколико речи основне идеје о улозн филателистичке штампе и будућим активностима нашег Међународног филателистичког савеза.

Посматрана из овог угла недавна одлука федерације о оснивању комисије за штампу и пропаганду (одлука из Палерма), изгледа нам врло добродошла и сасвим на своме месту, јер многобројна филателистичка питања не могу наћи своја решења без међународне сарадње. Ако смо сагласни У овој тачци, неће бити нимало тешко питање: ко би боље могао да интервенише од Међународног филателистичког савеза.

(Само, за успех оваквог подухвата није нимало довољно да се поздрави иницијатива нашег (Савеза н претседника господина Бертелоа. Не можемо остати пасивни, већ напротив, морамо потпомоћи свим снагама развитак и реализацију ове идеје.

Задаци су тешки, али не несавладљиви. Наш Међународни савез филателиста није богат у новцу (можда је баш у оскудици), али изгледа да би субвенције УПУ и доприноси заинтересованих убрзо уследили, кад једном активност ФИП-е буде пошла другим

темпом. М. Ивановић

Typcbe поште у југослобенсвим земљама пре 1912 године

(Наставак са стр. 8)

Међу првим турским поштама у нашим крајевима била је успостављена пошта у Нишу. Први жиг те поште има угравирану ознаку године увођења тога жига у употребу: 257 (арапским бројкама 1257), што значи 1841 године по нашем, а то ће бити свакако и година отварања те поште. Од нишке турске поште позната су нам четири жнга:

Први, овални, са сунцем у врху жига, са текстом с арапским словима у средини ANDJANIBI РО5ТА (= од поште), обухваћеним около гранчицама, између којих је стављена година 257 (тј. 1257 = 1841; = слика овог жига је узета из турског часописа „FILATELIST”.

Други познати нам жиг је из 1862 године, округао, с текстом АМ РЈАМВТ РОSTA НАМЕТ (= од поштанског бироа) и

с именом места, и са годином 1278 (= 1862) испод текста; све је то захваћено с доње стране полумесецом. Има га Др. С. Петковић на једној поштанској признаници.

"Грећи жиг је облика правоугаоника израђен од тачака, — у десет редова по 12 тачака, са текстом у средини. Изложио га је O. Брант на Јузифу 11 на писму с маркама из 1863/4 године.

Четврти жиг је прстенаст, с текстом у средњем кружном пољу, са ознаком године 81 (тј. 1281 = 1865). Код О. Бранта је на марци из 1867 године, а код Др. С. Петковића на писму из 1873 године.

У предкумановској Србији су постојале још три поште:

Врање, по турском ТУКАМГУЕ или У1ВАМУЕ постојала је од 1868 до 1878 го-

дине. Познат је само један жиг: са текстом