Filatelista

др д—

Београд аустриска пошта сама је испоручивала адресатима шреко својих службеника, па је наплаћивала и поштарину у своју корист. Овој поштти предавана су писма и за Турску и за Аустрију, па и за осталу Европу, а она је наплаћивала поштарину по тадашњој аустриској поштанекој тарифи. Тек од 1850 године могле су поште у Србији да примају приватне поштиљке за Аустрију. Те су поштиљке слате београдској пошти српској, а ова их је предавала аустриској конзуларној пошти ради даље отпреме. Поштарику су наплаћивале српске поште до Београда, од пошиљаоца, а даље су наплаћивале аустриске поште, за свој рачун, од примаоца. Од 3 јула 1852 наређено је конзуларној пошти да не прима и да не преноси српску пошту за Турску, нити из Турске, нити да се меша у унутрашњи поштански саобраћај Орбије (Гулан).

Аустриска конзуларна пошта у Београду имала је своју филијалу агенцију у Алексинцу, на тадашњој граничној тачци Србије према Турској. Према Инсж. Е. Милеру, аустриском филател. писцу, пошттанске уред у Алексинцу био је само релејна станица на курирекој линији Беч—Царитрад и није се бавила тримањем шисама. Код ње је вршено дезинфиковање (кађење) поштанских поштиљака из Турске, па су тек онда слате за Србију и преко Србије за Аустрију:

Конзуларна пошта у Београду била је левантска пошта под дирекцијом у Бечу, а неко време под дирекцијом у Темишвару. Џосле четврт века непрекидне борбе за укидање ове поште постигнут је коначно успех 1868 године закључењем конвенције између Србије и Аустрије (закључене у Пешти 2 децембра 1868 г.). Према тој конвенцији сва поштанска служба ес иностранством пренета је на српеку пошту. О престанку рада конзуларне поште донеле су „Српске новине у броју 115 од 16 септембра 1869 г. обавештење: да је престала с радом 18 сеп= тембра 1869 г., а с њом је била затворена и њена филијала у Алексинцу. Била је затворена дефинитивно 30 септембра 1869 године.

Ова пошта је у прво време била смештена у „старом конзулату“", у Ђумручкој згради на Сави (у Карађорђевој улици, која је за време последњих светских ратова била порушена), до 1859 го-

дине, а тада се преселила у приземље,

Коларчевог · здања, где је остала до затварања 30 септембра 1869 и уступила просторије српској пошти.

У Србији је почело функционисање организоване арпске поштанске службе, као што је напред наведено, 1840 годи-

не, али служба није била одмах од почетка организована посебним законским протисима, већ су издаване разне књажевске „височајше" одлуке и укази према указаној потреби. Тек „Уредбом о устројству пошттанескот заведенија" од 15 октобра 1843 дате су ближе опредбе о ортанизацији поштанске службе и поштанског саобраћаја у Орбији. Према тој Уредби пошта у Београду разврстана је у 1 класу са „једним постмајстором, једним постофисиром и једним тисмоношом“. Са овом Уредбом, под истим датумом, издата је „Уредба о плаћању такса поштански“, у којој нарочито падају у очи за то време врло натредне одредбе о наплати поштанских такса за писма, која је „размерна и опредељена по тежини, не узимајући у призреније растојање места, тако да ће се од писма најмањет т.ј. које не прелази 3 драма (= 9,6 прама) узимати један DO чарштиски, а од 3 до 4 1/2 драма узимаће (се 1 1/2 грош и тако даље, шиљало се писмо куда му драто у внупрености“; за журнале, књиге, музикалне предмете, мустре јесташта итд. „под трекрштеним завитком“ шлаћала се „трећа част таксе тротисане за писма. Друга напредна одредба у тој Уредби је: „Писма са стране донешена разносит ће се онима на које гласе. За то разношење пријемници неће бити дужни ништа ттаћати."

Овом Уредбом мала Србија, која_ је такорећи тек почела да живи, стала је истред свих држава на европском континенту, које су тада и још дуже време обрачунавале таксе по тежини и по удаљености, а и наплаћивале доставне таксе.

Ма. да је Србија преживљавала у другој половини прошлог века бурне дане — ратове, промене на престолу, партиске трзавице, ипак је Београд стално напредовао и у привредном и у културном правцу. У Београду, као престоници =— главном граду Србије, била су сва врховна надлештва — установе, највећи кадар војске и највише школе; то је привлачило у Беопрад све више света из унутрашњости Србије и са стране, па су отваране све више трговине, занатлиске и друге радње. Београд се ширио на све стране. Све је то изазивало и појачавање поштанског саобраћаја.

ПРОМЕНЕ АДРЕСЕ ОДМАХ ДОСТАВЉАЈТЕ

УРЕДНИШТВУ ВОЈВОДЕ ДРАГОМИРА 25