Filatelista

У прво време, нарочито се развијао тривредни живот на Варош — капији, око Зеленог венца и у Савамали. Развитак привреде изазивао је појачање поштанског саобраћаја и захтевао што лакше и брже везе са поштом. То су били разлози за отварање нових пошта у Београду. Бодине 1883 биле су отворене нове поште на Сави (БЕОГРАД САВА) и при министарству унутрашњих послова (БЕОГРАД МИНИСТАРСТВО).

После отварања железничкот саобраћаја на прузи Београд — Ниш, од 4 октобра 1884 г. организована је амбулантна поштанска служба на тој прузи и отворена нова поштанска станица на железничкој станици БЕОГРАД СТАНИЦА, која је била смештена у згради прве железничке станице све до подизања нове велике зграде за ту пошту, у којој се, реконструисаној, и сада налази. Проширење Београда од Теразија према Славији и на Врачару изазвало је потребу још једне поштанске станице БЕОГРАД ВРАЧАР, која је отпочела с радом 26 јуна 1891 г.

Тада се почела осећати потреба за отварањем поштанске станице и у некадањем предтрађу Београда, Палилули, која се већ била јако повезала с Београдом и у којој се међу земљорадничко, рабаџиско и сиротније становништво у великој мери насељавало и друго прађанско становништво — ситне занатлије и чиновнитштво. 1 новембра 1894 године отворена је у Палилули пошта БЕОГРАД ДУНАВ. Она је радила само до 30 априла 1895 г.; опет је била отворена и функционисала од 1 маја 1898 до 15 октобра исте године.

Године 1895, 1 јануара била је отворена поштанска станица на београдској берзи — БЕОГРАД БЕРЗА.

Од 1 августа 1902 г. у Топчидеру, од 15 јула 1912 г. била је отворена пошта на Чукарици. Обе су биле затворене 9 октобра 1912 године, па је она на Чукарици била понова отворена 10 септембра 1913 године.

Кад је Аустро-Угарска објавила рат Србији, 28 јула 1914 г., заједно с владом било је пресељено из Беотрада у Ниш и Поштанско-телеграфско оделење Министарства грађевина. Рад пошта у Београду престао је с уласком непријатељске војске у њега.

Сем свих редовних пошта била је од 31 маја до 2 јуна 1908 г. отворена пригодна привремена пошта на ади Цитан-

лији (БЕОГРАД АДА), — за време добротворих триредаба Новинарског удружења. На тој пошти је био употребљаван први, најстарији, пригодни жиг на тлу данашње ФНРЈ.

После окупације Србије, од октобра 1915 године, није било никаквот јавног саобраћаја у Србији, па ни у Београду.

Јозеф Пош, генерални директор аустриских војних пошта, наводи у свом чланку о поштама у Србији за време окупације, објављеном у бечком часо-= пису „РОје Розштатке" за 1929 годину, да је тек у јануару 1916 године била установљена у Београду Директтија етапних пошта и телеграфа M да су основне одредбе о поштанској и телеграфској служби у Србији објављене наредбом од 24 фебруара 1916 г. У исто време с оснивањем ове Дирекције стављена је под њену управу, између осталих, и етапна пошта бр. 131 у Београду. Кад су се, према нахођењу окупационих власти, прилике у Србији нешто средиле, приступило се претварању етапних пошта, означених бројевима, у еташне поште с именима места, које су од 6 марта 1916 г. биле отворене и за приватни поштански саобраћај. Међу њима била је и пошта у Београду. — Збот појачаног поштанског саобраћаја у Београду и због великог шространства градских насеља основана је у Београду још једна пошта — ВЕГСКАР П. — Због увођења поштанске службе с приватним пакетима успостављен је био у Београду 21 јуна 1917 биро за пакете (Аптејде ђе е ит Ракеђе).

Виктор Мајетић у свом делу „SpezialKatalog der Peld- und Etappen-Pcststempel von Oesterreich-Ungam, aus dem Weltkriege 1914 bis 1918” наводи још и еташтну пошту ВЕГСКВАР ШТ без означења времена њеног постојања, а која нигде више није била наведена, па ни код Поша ни Дерока- који су писали о тадањим поштама у Србији.

Ове поште биле су у раду до 16 октобра 1918 г. кад су се непријатељи повукли из Београда. То је био крај окупационим поштама у Београду.

По ослобођењу Србије, у октобру 1918 године, отваране су поште под управом Поштаноко-телетрафскот оделења Врховне- команде, које су од 16 априла 1919 г. препштле под управу Министарства пошта и телетрафа новостворене Државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Инж. Ал. Ј. Петровић

а DZ i II IIIm=apJICČIII1010"#T70m3RC<<zwztztzzaıznzqcqc+— č

ПОСЕТИТЕ ТРЕЋУ ФИЛАТЕЛИСТИЧКУ ИЗЛОЖБУ У НОВОЈ ПОШТИ У ВАСИНОЈ УЛИЦИ ОД 6 ДО 14 ЈУНА