Filatelista

БЕОГРАД

"=" И

ВИЗИЈА ЈЕДНОГ ФИЛАТЕЛИСТЕ “

Дивна гравура старог Београда репродукована на нашој марки од 15 динара, издатој поводом Шрве југословенске филателистичке изложбе у Београду 1952 године (,Југофилателија" бр. 237) преноси нас у мислима на далеку и бурну прошлост нашег главног града.

Стварање његових темеља почело је још у доба великог Панонског мора, које је прекривало и целу данашњу Шумадију, али је у себи већ формирало веће и мање наносе од разних морских талога, па је један такав нанос и мали ћувик, који претставља онај изданак на ушћу Саве у Дунав, на коме је данас наш најлешши парк — Калемегдан.

Цео овај предео у доба шрачовека прекривале су тусте шуме, кроз које је себи крчио путеве Неандерталац 'из Винче, чија су се насеља шростирала у околини нашег Београда, а чије богате остатке може свако да посматра у Народном музеју у Београду. Од тада, па даље кроз

целу историју човека ушће Саве у Ду-

нав и околни ћувици били су предмет вечне борбе, јер је, нарочито у оно време. ова тачка претстављала капију за пролаз са Запада на Исток и била првокласна стратегиска окосница за навале и за одбрану. Од Скита и Келта, који оставише у наследство поред рушевина и бројне своје називе за реке и планине (на пример Тамиш код Панчева који носи исто име као Thames KOJ Лондона), па преко Илира и Римљана, ове пределе заузимали су и отимали разни освајачи, док их не населише наша словенска племена. Нажалост, мирна и културна изградња словенских племена, коју тако сјајно карактеришу дела Немањића и других српских владара, ускоро је прекинута и брутално разорена најездом Османлија, чија је владавина трајала преко пет векова. Али, ако су и разорили материјалну културу наших народа, освајачи са Оријента нису могли да униште духовне вредности; напротив, заоштрилти су духовне снаге српства и словенства и битно допринели стварању нашет најлешшег народног епоса. Богате збирке књижевних дела и средњевековног сликарства, јединствене лепоте и својеврсности у свету могу се видети и по нашим старим манастирима и у галеријама слика и фресака, као и у Народној библиотеци у Беопраду.

Ослобођен од турског јарма, Београд је почео нагло да се развија и још средином прошлог столећа прелази оквире прастарих зидина, које су га држале сапетог испод калеметданске тврђаве на малој падини на самом ставу пека. Међутим, тек после великих ратова, после уједињења свих Јужних Словена у једну државу 1918 године, а нарочито после стварања данашње социјалистичке заједнице, коју предводи Беотрад као њен главни град, изградња Београда толико је напредовала, да он данас може да се уброји у најлепше и најзнаменитије прадове у свету.

Београд са својим архитектонским споменицима, са прекрасном панорамом, са величанственом Авалом и чувеним Мештровићевим спомеником Незнаном Јунаку, са својим лепим излетиштпима) и зеленим парковима и са великим бројем лепих трговина, хотела, ресторана, нових зграда и других објеката за разо-

Посећујте поштански музеј

Мајке Јевросиме 13 — отворен је недељом, средом, четвртком и суботом од 9—13 ч.; уторком и петком од 15—19 ч.; понедељком затворен. Групе пријављивати на телефон бр. 24-227.