Filatelista
СРПСКЕ ДОПИСНЕ КАРТЕ
(Наставак са стране 108) '
ИЗДАЊА 1895 ГОДИНЕ
У мају 1895 године изишло је ново издање „отворених и затворених дописних карата, о чему је издата следећа објава:
„Израђене су и пуштене у течај нове дописне карте с отштампаном вредносном 0знаком у следећим бојама и вредностима: -
а) ООтворене дописне карте од 5 пара у ружичастој боји и од 55 пара у истој боји; од 10 пара у тамно-плавој боји и од 10+10 пара у истој боји. 5
6) Затворене дописне карте од 5 пара у ружичастој боји и од 10 пара у тамно-плавој боји.
(Садашње дописне карте неће бити повучене из промета, већ остају у важности и даље, до утрошка.
ПТ. Бр. 2415. Из Поштанско-телеграфског оделења министарства нар. привреде, 12 маја 1895" (Објављено у „Српским новинама“ бр. 108 од 14 маја 1895.) ·
_ Вредносна ознака ових целина је као код франко. марака од 2, односно 10 пара из 1894 године. Код ових дописних карата стоји вредносна ознака горе у десном углу, а
насупрот њој у левом углу стоји грб у новом
цртежу; између њих је натпис. На картама су две дугачке и две кратке адресне линије, од којих је трећа (прва кратка) подвучена
' дебљом линијом исте дужине. У левом до-
њем углу је напомена у курсиву „Само за адресу“. — Оквир је узан и састављен из двеју паралелних линија с међупростором испуњеним кратким попречним. цртицама, наизменично стављеним по једна дебља између двеју тањих. У средини стране оквира налази се један-правоугаони оквирић у другом украсном оквирићу са натписом „Србија". Карте су нешто мањег формата од карата претходног издања.
Код просте дописне карте за унутрашњи саобраћај вредносна ознака од > пара, као и све остало, отштамлана је у црвеној боји на жућкастом картону.
Натпис код ових карата је у једном реду
„ДОПИСНА КАРТА“ дужине 47—48 мм.
Код ове карте утврдио је В. П. Костерус (у „Пле (апхзасће' за новембар 1932) три типа:
Тј. — Украси у сва четири угла оквира су положени крстићи (У).
Код овог типа утврђене су још ове разлике: jj
а) Растојање између речи „Само“ у напомени и оквира 9 1/2 мм; са свима адресним линијама завршеним на једнаком отстојању од оквира. Код ове праве се још две даље разлике: растојање од леве стране грба до десне стране вредносне ознаке 117 и 117 1/2 мм; растојање натписа од горње адресне линије 22 и 22 1/2 мм; растојање између А и К у натпису код обе је 2 1/2 мм; у горњој страни оквира испуна почиње од угаоног крстића са две танке пртице, а такосе завршава.
6) Растојање речи „Само“ од оквира 111/2 мм. Овде се јавља седам различитих врста: четврта адресна линија или је као под а) или померена удесно према оквиру; растојање од леве стране грба до десне стране вредносне ознаке од 115 1/4 до 117 мм; између натписа н горње адресне линије 24 до 25 1/2 мм; између А и К од 21/2 до 4 мм; испуне горње стране оквира почињу или са две танке или са једном дебелом цртицом, а тако се и завршавају. — Код оних са помереном четвртом адресном линијом удесно растојање између грба и вредносне ознаке (мерено од њихових спољних страна) је 117 1/2 и 118 мм; између натписа и горње адресне линије 22; између А и К 21/2 мм: испуне почињу на оба начина,'а завршавају се само са двема танким дртицама.
II. — Украси у сва четири угла су; место положених крстића, кружићи с округлом тачком у средишту.
Код овог типа је растојање између речи „Само“ и оквира 111/2 мм; све адресне линије се завршавају на истом отстојању од оквира; растојање између грба и вредносне ознаке 115 1/2 мм; између натписа и горње адресне линије 25 1/2 мм; између А и К 21/2 мм; испуне горње стране оквира почињу са двема танким пртицама, а завршавају се са двема танким или са једном дебелом цртицом.
Ш. — Украси у горњим угловима крстићи, у доњим кружићи с тачкама. Код овог типа растојање између „Само“ и оквира 111/2 мм; доња адресна линија померена удесно ка оквиру; растојање између грба н вредносне ознаке 117 мм; између натписа и горње адресне линије 22 мм; између А и К 21/2 мм; испуна горње стране оквира почиње са двема танким, а завршава са: дебљом цртицом.
152