Filatelista

i ви сакупљачи поштанских марака, чији Cy нам подаци поуздано познати, јављају се 1880 године.

Милан Георгијевић дрварски трговац и виноградар (1840—1919) имао је већ 1880 године, из својих трговачких веза; гомилу сакупљених поштанских марака, које је доцније предао сину Кости, који наставља да сакупља марке са писама.

Три године касније, 1883 године, долази из Прага у Вршац конкурсом изабрани хоровођа (Српског црквеног певачког друштва, тада већ као напредан сакупљач марака, и тада се јавља сакупљање марака првенствено међу млађим људима. У то време, око 1870 године, јавља се прилично интензивно сакупљање поштанских марака у Средњој Европи. Тада се појављује и први „Приручник за немачке сакупљаче марака“ (Deutsches Handbuch fur Postmarken-Sammler) од Др. Москау-а.

Међу прве сакукпљаче поштанских марака у Вршцу можемо још напоменути и Рингер Фрица, кат. хоровођу, Крен Карла, прокуристу, Биц Андрију, пошт. службеника, Др Рудолфа ЖХембергера и Милана-Петка Павловића, штампара.

Важно је овом приликом навести да је Милан-Петко Павловић израдио 1912 године у Вршцу прве албуме за сакупљаче марака, у својој штампарији. То је био први албум за марке штампан на српском језику, —- који до сада није био познат.

О првомајској прослави 1953 године Вршачка подружница организовала је пропагандну смотру марака у излозима у центру града. Исте године учествује на приредбама „Недеље поште“ лепом смотром марака у згради старе поште, а 1954 године подру-

/

жница поново организује веома успелу смотру марака поводом преузимања овог поштанског дома од стране поштанске управе у Вршцу. Садашња смотра надмашила је све раније смотре у сваком погледу, чему су допринели сви чланови и сарадници подружнице, а посебно Предузеће ПТТ саобраћаја у Новом Саду, управе Народног музеја, Радничког универзитета ин (Среске поште у Врпшу.

(Сама поштанска марка је већ одавно прославила своје прво столеће и, захваљујући широком кругу своје делатности и својим лепотама, које су стално у напредовању, поштанска марка је постигла да свуда придобије симпатизере. Поштанска марка данас већ има многоструки значај, јер служи не само за плаћање поштанских услуга, већ и за пропагандне, научне, васпитне, политичке и друге сврхе. Путем марака можемо допуњавати своје знање из историје, географије, нумизматике, књижевности, уметности, штампарских вештина, развитка разних техничких грана, космичких ракета и, коначно, сакупљање марака нас учи систематској и дуготрајној штедњи и развија код нас смисао за лепим и уредним, што нарочито има примаран васпитан значај код омладине; сем тога поштанске марке утичу на развој мирољубивих осећања у светским размерама, а мир је подлога за бујање и цветање свих позитивних људских иницијатива.

Поштанска марка је веома значајан проналазак, који данас претставља заједничку својину целог света. Дневна потрошња поштанских марака у свету креће се на милионе комада и на тај начин поштанска марка покреће развијени и компликовани поштански апарат целог света и кроз њега веома корисно служи чЧитавом човечанству.

МИХЕЛОВ КАТАЛОГ 54 1961 ГОД.

Михелов каталог за 1961 годину изашао је, као што је уобичајено, почетком септембра. Већ на први поглед може се уочити да је Михел 1961 мањи по обиму од Михела 1960. И док су други светски каталози већи (Цумштајн од 1464 на 1512, Ивер за Евсопу од 960 на 1000 страница), Михел је мањи за читавих 111 страна! Ово смањење постигнуто је скраћењем текста код обраде марака појединих земаља. Док је обрада марака старе и нове Немачке, окупациона издања и колоније остала по старом, дотле је код обраде марака других земаља извршено знатно, готово револуционарно скраћење текста. Тако је Михел 1961 направио велико изнанеђење: изгубио је карактеристику приручника, на коју смо навикли и коју су филателисти толико ценили, и као већина других каталога, па сада местимично и мање од других, уоквирио се у границе тзв. нормалног каталога.

Нас првенствено интересује обрада марака са југословенског подручја и измене Које су ту извршене. Навешћемо неке примере! Код марака Босне и Херцеговине издања 1879 и 1893/8. (1, 1 и Ј1 плоче) (кат. Југофилателије 6р. 1—19) изостављене су табеле с обрадом ових марака по издањима, плочама, зупчању и основним бојама. Код издања од 1900/01 (кат. Јгф. бр.. 20—38) нема више табела са ценама ових марака штампаних на пругастом папиру. Марке са сликама босанских предела (кат. Јгф. бр. 39—54) нису више обрађене по зупчању, већ се заннтересовани упућују на каталог за 1960 г. Исти је случај и са неким маркама каснијих издања. Међутим, код редовних франко марака из 1916 г. (кат. Јгф. бр. 109/26) остале су цене и текст, који нису у складу са новим принципом и жељом издавача: марка од 10 х (кат. Јгф. бо. 121) н

160