Filatelista

9) х. кат. Јгф. бр. 122) и по зупчању! Исти је случај и са маркама за хитну доставу штампаних ствари (Јгф. 60. 127/8), франко маркама из 1917 (Јтф. бр. 134/51) и др.

Марке Дрне Горе у новом каталогу обрађене су на свега 2 1/2 стране, а у каталогу за 1960 било је на 5 1/2 страна. Ова уштеда у простору учињена је да су, као и код марака Б. и Х., изостале табеле са маркама сва четири штампања издања од 1874/93 (јгф. бр. 1—28) по зупчањима, папирима и главним, основним бојама. Нема више напомена о лажном и услужном жигосању црногорских марака ни слика и описа поштанских жигова, са којима је вршено поништавање. Али је зато, у накнаду за све то, код марака овог издања напоменуто да постоји више штампања и разлика у цени, и да обраду по штампањима и зупчању треба видети у Михелу за 1960 г. Исти је случај и код марака из 1893 г. издатих за прославу 400 годишњице штампарије на Ободу (Јгф. бр. 29—49) н код марака из 1905 г. поводом проглашења · НМикољданског устава (Јтф. 84/92) и код неких других. Међутим, у каталогу су остале налепнице из Првог светског рата из Бордоа и Гаете.

Код марака Југославије после Повог светског рата покрајинско издање за (Сховенију (Јгф. бр. 1/16) толико је измењено, да се не може познати, јер је и овде изостала обрада по папиру, зупчању и бојама, што је карактеристично за марке овог издања. А све се то, међутим, може наћи у каталогу за 1960' годину.

И код старе Југославије постоји недоследност у избору: шта изоставити, а шта оставити у каталогу. Док је код редовних франко марака из 1931/2 г. код вредности од 25 и 50 пара и од 1.50 дин. изостављен текст и цене за марке на танком папиру (јтф. бр. 111/13), дотле је код марака са првим оквиром и редовних франко марака издања 1935 (Јгф. бр. 150а, 152а. |б63а и 164а) остао текст и цене марака са специјалним зупчањима, па и на танком и дебелом папиру.

Код марака ФНРЈ остала је табела са обрадом и ценама франко марака „Партизанки“ (Јгф. бр. 21/22) и то на папирима кредастом и обичном, па чак и танком, јер се ради о разним штампањима и отступању у бојама. Исти је случај и с маркама за М конгрес КПЈ (Јгф. бр. 98/100) и редовним маркама с претиском „ФНРЈ Југославија“ (Јгф. бр. 127/144), које су и даље остале обрађене по различитом зупчању. Ако су код марака Б. и Х. и старе Југославије каталогизиране марке по зупчањима, онда је неразумљиво што се у том правцу код марака нове Југославије није ишло до крала, већ су код редовних марака „Привреда II (Јгф. бр. 205/216) изостављене марке разног зупчања, којих је раније било у каталогу. Од марака ФНРЈ у нови каталог су ушле марке издања Индустрије II (Јгф. бр. 419/ 25) које котира 275, односа за жигосану серију 1.75 М.; марке „Аутомат 11" (Јгф.

бр. 426/7) по цени од 1.20 п 0.40 М.; марка поводом 50 годишњице Загребачког велесајма (Јгф. 6р. 428) цена 0.80 и 0.30; Олимпијада у Риму која котира 16.80 и 7М; марке „Фауна IV по цени од 18 и 540 М. и марке Црвени крст 1960 фоанко-порта по цени од ОЛОМ. за нежигосану и жигосану серију.

Док је у каталогу за 1960 г. обрада српских марака запремала шест пуних страница, у каталогу за 1961 г. она је сведена на 31/2 стране! До сада се међу филателистима сматрало да је обрада српских марака, у поређењу са другим страним каталозима, била једна од најбољих У Михеловом каталогу. Међутим, нама се чини да је она изгубила у прегледности и да се сада у њој тешко може снаћи и напреднији филателиста, а о почет“ ницима и мање упућенима и да не говоримо. (Ово нарочито важи за марке издања 1869/80 са ликом кнеза Милана. [у су изостављене табеле свих пет штампања по зупчању, папирима и основним бојама. Познато је да су ове марке врло интересантне и да претстављају омиљено подручје за скупљаче српских марака. Они ће сада и код набавке и код размене морати да се држе обраде из каталога за 1960 г. с том разликом, што су сада те цене само оријентационе и дозвољавају разна отступања. Док су марке с ликом кнеза Милаг= издања 1869/80 потпуно занемарене, дотле су марке издања 1880 (Јгф. бр. 43/48) остале обрађене и по бојама. Исти је случај и с маркама из 1896/902 с ликом краља Александра Обреновића (Јгтф. бр. 64/70) и неким другим, које су мање интересантне. Код издања од 1905/11 с ликом краља Петра [ (Јгф. бр. 104/114) нема више табела и цена по папирима, иако се овде ради о различитим издањима. Схично је поступљено и с маркама „Кофског издања"; и париско и београдско издање измешано је и наведена цена само за „најјевтиније примерке“, али је ту ушла и марка од 20 пара | београдског штампања љубичасте. боје, коју котира 4

Иако се редакција Михеловог каталога трудила да и у скраћеном обиму сачува прегледност и потпуност, то, нажалост, није, нити се могло свуда да постигне. Основна карактеристика Михеловог каталога била је да он није био обичан каталог или ценовник марака, већ приручник и водић, који је много помагао филателистима садржином, која је сада изостављена. Можда је требало сузити текст тамо где је то могуће, али је то требало учинити поступно и обазривије, а не овако на пречац и драстично. Не разумемо зашто је, рецимо, код појединих земаља изостављена напомена да постоје фалсификати код појединих издања, јер је иста у форми правоугаоног оквира са речју „FALSCH“ толико била мала (5% Ž MM), Aa HHje требало вршити макакву уштеду. Ту се није много добило у простору, али се много изгубило брисањем ове напомене, која је била значајна за филателију и филателисте.

Најзад, није препоручљиво да се код многих издања читаоци упућују на каталог за

161