Filatelista

1960 г., што је најбољи доказ да је исти потпунији, потоебнији, па и тачнији. Међутим, употребом скраћенице уоквиреког слова „E“ sa Entpurf = цртеж и „5“ за Знећ = рез код гравуре, као и називи графичких завода, у којима су штампане марке, например само „Соптуојзег“ уместо „поште (Соurvoisier S.A. La Chaux-de-Fonds" сличних, донста је добро и практично. Ту је добивено доста у простору, а да није ништа изгубљено у прегледности и потпуности,

А сада неколико речи о вредности наших марака! Цене нежигосаних марака ФНРЈ остале су без икаквих промена, онакве какве су биле у овогодишњем каталогу. Међутим, Код жигосаних серија извршено је и смањење вредности (код ,Тесле [1' од 4.20 на 1.50; код „Фауне П" од 9.50 на 7.50; код „Фолклора“ од 7.30 на 4; код „Фауне 11" од 9.50 на 6; код „Туризма' од 6 на 2: код „Цвећа ТУ" од 9.50 на 7.50 марака итд). у просеку око 22%. Чини нам се да цене у Михеловом каталогу, обзиром на Михел марке нису реалне и да су још увек испод нивоа цена на тржишту. Цумштајн, Ивер и (Скот су нешто тачнији и њихове цене правилније. Код марака Црне Горс у главном нема већих промена у ценама. То је разумљиво с обзиром на нову обраду каталога. Међутим, вредност српских марака је код неких издања знатно скочила. апример, марке кнеза Михаила, бечког штампања (|гф. бр. 6/8) од 10 пара уместо 900 и 650 сада котира 1100 и 900 М; од 20 пара уместо 350 и 20 сада 500 и 30; одс 40 пара уместо 800

и 85 сада 900 и 100 марака. (Серија редовних франко марака из 1911 г. (Јгф. бр. 115/126) сад је процењена на 100 и 160 M.

уместо досадашњих 75 и 125 итд.

М код марака Босне и Херцеговине има извесних промена цена; например, вредност серије франко марака из 1912 г. (Јтф. бр. 74194 повећана је за 30 М. код нежигосаних и жигосаних итд.

Цене марака старе Југославије остале су скоро без икаквих знатнијих промена.

Највеће процентуално повећање извршено је код марака издања војне управе југословенске армије за зону Б Слободне територије Трста. Од укупно 53 серије извршена је измена цена код 37 серија, и то негде и знатно. Например, серија за вазд. пошту (Јгф. бр. 23/32) од 20.75 М. повећано је на 8 М,, односно 75 М. Сличан случај је и са порто маркама Црв. крста за 1948 г. (Јгф. бр. 2), чија је вредност повећана од 30 на

70 M.

Можда није без интереса поменути да окупациона издања за Србију и провинцију Лоубљану нису претрпела веће измене, док је код марака за Хрватску и Шону Гору извршено повећање, од којих за нека издања знатно.

Најновиј издање каталога вероватно ђе код неких наићи и на одобравање, али међу њима свакако неће бити оних који су навикли на досадашњу богату и документовану обраду марака појединих земаља, која је овога пута изостала.

(С. Остојић

НАЈРЕЂЕ ПОШТАНСКЕ МАРКЕ У СВЕТУ

„Der Sammler-Dienst" у 21 свесци од 11. Х. 1959 доноси слике најређих марака у свету: 1) Брит. 1 ујане 1 ц. из 1856 године; 2) Маурициус од 2 пенса из 1847: 31 Маурнциус | пени из 1847; 4) Баден 9 корјцера нз 1851 — црна на плаво-зеленом место на ружичасто-јоргованастом папиру; 5) Саксонија 3 пф. из 1850; 6) Шведска 3 ск. из 1855 г. — жута уместо плаво-зелене; 7) Хелголанд (а, 1 и 2 шилинга из 1867, одн. 1869 г.; 8) Брит. Гујана 4 ц. из 1850; 9) Напуљ 1 тринакрија из 1858; 10) Швајцарска — БаЗелски голуб 215 рапе из 1845; 11) Брит. Гујана 1 ц. из 1852; 12) Рт Добре Наде 4 п, из 1853; 13) Аустрија — Меркур од 6 кр. из 1856; 14) Швазтарска — Двојна Женева 5 + 5 ц. из 1843; 15) Румунија 54 пар. »воловска глава“ из 1858; 16: Тоскана -2 солда (пар) из 1851; 17) Финска 5 коп. из 1856 г.

О маркама Маурициуса писали смо у нашем часопису бр. 3—4 из 1958 године, па нећемо овде понављатн оно што је тамо пи-

сано, а то нсто пише н писац овог чланка у „Der Sammler-Dienst"; aAH Ty је наведена н једна интересантна прича о налазу десет марака Маури“"луса у једној старој архиви, коју ћемо пренети н за наше читаоце.

„У 1847 години дакле у години издања обе марке Маурицијуса, није још било озбиљних сабирача марака. У току прве две деценије није се ништа знало о постојању ових необично ретких марака. Једнога дана удова бродовласника Дебоа у Бордоу, кад је претурала заоставштине свога покојног можа, нађе једно писмо са једном марком од 2 пенија из Ром-Глиз-а. (коро двадесет година лежало је оно у једном свежњу бродовласникових пословних папира, Госпођа Дебоа, која није имала ни појма о вредности ове прво пронађене марке, продала је. 1866 године, само за 100 франака, — и још се ин радовала што је за тако „безвредну коверту добила тако много новаца. Кад је после скоро три годнне опет нашла једну такву плаву Махрицијус-марку међу писмима сво-

162