Filatelista

SADAŠNJE VREME ЕПАТЕМЈЕ

Pojava špekulativnih kretanja u filateliji, koja potiče još od vre_ mena drugog svetskog rata, obustavljena je u sredmjoj Evropi tek pre nekoliko godina, a sada kako izgleda jenjava i u Jugoslaviji. Špekulativno kupovanje i lagerovanje većih količina maraka — moviteta, s tendencijom nakmadne prodaje po mmogostruko većoj ceni, postoje deplasiramo i rizično.

Mimodopski uslovi privrednog i kulturnog razvoja evropskih zemalja, s jedne strane, omogućavaju imvenstiranje novca u predmete po izboru, iz široke lepeze asortimana kulturnih i tehničkih potrebština, pa se sve manje pokazuje želja za kvalitativno ulaganje novca u marke. S druge strame, ovakvi uslovi razvoja pružaju mogućnost pasioniranom skupljaču maraka, da mimim pronalaženjem i nabavkama maraka, koje se ranije zbog retkosti nisu ni pojvljivale na filatelističkom tržištu, kvalitetno obogaćuju svoje kolekcije. Time se ujedno stvaraju uslovi studioznog prilaza filateliji. Proučavanjem maraka kroz prizmu raznih boja, vrste papira, štampe, zupčamja i drugog, proširuje se horizont znamja, i strpljivim zalaganjem postižu stručno-filatelistički uspesi.

Ako pođemo sa stanovišta, da se skupljaju najpere marke svoje zemlje, filatelisti u Jugoslaviji imaju mogućnosti širokog polja акшуnosti. Marke bivših jugoslovnskih država: Srbije i Crne Gore, zatim marke raznih regionalnih izdanja, pod okupacijom ili u slobodi, zajedno s markama predratne i sadašnje Jugoslavije — sve zajedmo, kako ih naš katalog registruje — predstavljaju simtezu svih domena filatelističkog interesovanja, kao i mogućnost raznih varijanata skupljanja za bogate zbirke maraka.

Manke takozvanih Slovenačkih izdanja („verigarji”'), Које su štampane posle prvog svetskog rata pod naslovom „Država Slovenaca, Hrvata i Srba”, jedinstvene su po svojoj zanimljivosti sa stanovišta filatelističkog istraživanja. One svojom raznolikošću predstavljaju mali leksikom mijansiranja raznih boja na raznim vrstama papira; zastupljene su s dve vrste štampe i sa akoro svim mačinima zupčamja, a da se me geovori o drugim raznim osobenostima svih vnsta, kojim ovo područje obiluje. Kakav bi to filatelista bio, koji skuplja marke Slovenije, a da se na primer, ne zainteresuje, kakve su to marke kamenotiska od 20 vinara, štampane na belom glatkom papiru i katalogizirane u deset raznih karakterističnih nijansi boja. To DOSOtOVO ako im ma umu, da je ova marka smeđe boje cenjema sa 0,80; sivkastožućkastosmeđa sa celih 50.—, a sivkastoljubičastosmeđa čak sa 450.— dinara. Svakako da će se zainteresovati, kakve su to i druge boje ove marke (crvenkastosmeđa, ljubičastosmeđa, jorngovanastosmeđa, žućkastocrvenkastosmeđa, crnosmeđa, sivosmeđa i žutosmeđa), kao i razne boje mnogih drugih maraka ovog izdanja.

Ovo područje sakupljanja toliko je bogato raznim zamimljivVOStima, da sakupljača maraka može u potpunosti privući na koncentraciju obrade samo maraka slovenačkih izdanja, uključujući naravno i novinske, kao i porto marke. Ranije je u Zagrebu postojao klub sabirača maraka Slovenije. Možda će opet doći do stvaramja ovakvih klubova, u kojima se sakupljači ograničavaju na studiozno sakupljanje maraka izabranog područja. Među markama sa teritorije Jugoslavije ima još dosta analognih područja za studiozno skupljanje, a to su na prvom mestu izdanja kneževine Srbije, kneževine Crne Gore i Bosne i Hercegovine pod austrougarskom okupacijom, koje: se ubrajaju u evropsku klasiku.

Dejan Tubinović

12