Filatelista

očkivati da cene maraka pokažu neki posebno ubrzani rast (jednačine kvadratnog ili višeg stepena). Ova početna i osnovna jednačina bi izgledala ovako:

+ У: и Беб bix; i CD Бух; 6— Баха — Бо

У: — zavisno promemljiva, odnosno cena maraka

xi — tiraž emisije

X,— tema

x ı — kombinovani efekat prve dve nezavisno promenljive x i x x. — godima izdamja

Neke napomene u pogledu kvantifikacije gornjih pokazatelja, Tiraž emisije je bio određem rastućim sistemom ponderacije tako da su izdanja sa manjim i manjim tiražom dobijala tim veće pondere. Područje time je imalo samo dva vida ponderacija od kojih je jedam isticao izdanja na temu slikarstvo. Kombimovani efekat je također bio interesantana jer su neka izdamja imala male tiraže i popularnu 1етаашки što ima određni efekat u regresionoj amalizi. Godina azdanja je brojčano određena tako da što više idemo u natrag, sve je veća vrednost tog pokazatelja. Cene maraka i podaci su uzeti iz »Kataloga poštanskih maraka 1970. godine«.

Dobijema je sledeća jednačima

У = — 753 -- 394х, = 102х, — 46х; — 13х,

koja bi imala za svrhu da omogući da iznađemo cenu svake serije zavisno promenljivih a vrednost za Y (u movim dinarima) bi bila »teorijska« cena. Ova četiri faktora (nezavisno promenljive) su u na temu umetnost, tako da stavimo odgovarajuće cifre ma mesto megornjem slučaju objasnile 64.36% varijacije u cemi. Naime, ostatak од 35,64% je izazazvan faktorima koji misu ušli u amalizu. Kada bi se uspelo poboljšati ovaj procenat objašnjene varijacije onda bi jednačina počela da dobija i svoju praktičnu svrhu. I sami b-parame. tri u jednačini su testirani putem izv. t — testa da li su signifikantno različiti od mule. Pokazalo зе da je samo varijabla x, pokazala zadovoljavajuće osobine.

Kda je uzeta u obzir samo nezavisno promenljiva x (tiraž emisija) dobijena je jednačina

У = — 121 --10х Korelacija među ove dve pojave, cena marke i tiraža je prilično visoka i iznosi 0.724, što znači da porast jedne od recimo 100 vuče роrast druge za 72,4 jedinice. No, procenat objašnjene varijante је до sta mizak i iznosi svga 52.3%.

Kao osnovni rezultat ove počeme amalize proizilazi da se tiraž pojavio kao zasad jedini relevatni faktor koji utiče na cemu. Druse faktore treba još proučavati, dajući im druge i različite ponderacije da bi se dobila jednačina sa signifikantnim parametrima a koja bi objašnjavala visok procenat varijacija, 80% i više. Autor će u ovom smislu mastaviti istraživanja i nekom od narednih brojeva prikazati širu i sveobuhvatniju amalizu cene maših maraka i faktora koji su uticali na njihovo formiranje.

Zvonimir Marović magistar ekonomskih nauka