Filatelista

postoje. E. Malej sada navodi i pismo izvesnog ČIVIDINJA (koje mi je dostavljeno naknadno) u kome ovaj svedok piše da Je saznao kako je jedan službenik pravio »pretiske«, uprkos izričitim propisima pretpostavljenih. Prema tome, zaključuje sada E. Malej, marke sa \ljubičastim pretiskom POSTES SERBES treba smatrali kao obične falsifiКате Konačni zaključak E. Maleja jeste da sada treba povesti kamnpanju kod izdavača kataloga da oni usvoje istimu Која je konačno utvrđena ı dokumemtovana. To bi trebalo da znači da katalozi odbace registrovanje ČISTIH MARAKA sa PRETISKOM POSTES SERBES, jer ovako nešto mije nikad postojalo.

Posle svega ovog izlagamja izgledalo bi da je pitanje POSTES SERBES na pismima sa Krfa defimitivno wulkimuto s dnevnog rada. Međutim, ostaje ipak jedmo pitanje koće će se uvek postavljati: gde upravo spadaju pisma i otsečci sa francuskim markama pomištenim srpskim poštanskim Žigom MINISTARSKA POŠTANSKA STANICA i dodatnim žigom POSTES SERBES. Ako se sudi samo po markama, onda su to zaista francuske marke koje idu u poglavlje FRANCUSKA. Ali, ako se ima u vidu da su te francuske marke služile srpskoj pošti u Krfu u izuzeinim prilikama i uslovima; da su tte marke pomništavame srpskim poštamskim žigovima i na taj način ozvaničene kao dokazi o naplaćenoj poštanskoj taksi srpske pošte, onda dokumenti takve vrste svakako spadaju u dokumente srpske pošte.

Po svemu sudeći ovakva dokumenta ostaće i dalje predmet isabiranja i mašlih i francuskih sabirača, jer i jedni i drugi mogu naći razloge i opravdanje za svoje odluke i svojatamje ovih dokumenata. Možda je to i majispravnije, jer u ovim vremenima kad su ova dokumemta nastala Framcuska i Srbija borile su se kao saveznice za istu stvar, profiv nasilja, za Slobodu, Jednakosi i Bratstvo.

Izgleda da je danas posle pedesef i pet godina, konačno ipak skinuto s dnevnog reda pitanje »pretiska« koji ikada nije postojao, a naročito pitamje ljubičastih pretisaka. Možda je malo čudno da је ха to bilo potrebno toliko mnogo godina. No, bolje ikad nego nikad.

M. K. IVANOVIĆ Миодраг Р. Вуковић

ФИЛАТЕЛИСТИЧКО ЗАМОРЧЕ илити једна приватна категоризација Шрне Горе (11)

Од изласка „Филателисте" бр. 133 дошао сам до два интересантна комада марака овог издања, те бих се вратио на оно о чему сам већ писао. Један од тих комада је марка од 3 новчића трећег штампања, зупчана оштро Ши. Оно што издваја марку од осталих је веома лепа нијанса боје, коју заправо незнам како да назовем. Боја је изразито блеђа, делује као да јој је прмесан бели пигмен, и ни у намањој мери не показује ону тупост која је толико катетеристична за остале нијансе зелене боје овог штампања. Од ових марака имам један деветерац и два појединачна комада, који :1агледа припадају истом табачићу од 25 прештампаних марака. На основу овога мислим да се не ради ни о каквом прелазу боје, већ да је то нормална боја целог табака. Чини ми се да је ова нијанса ређа од осталих, јер су ових 11 комада једини у оних 600—700 комада ове вредности које сам имао прилике да видим,

19