Filatelista

Još jedam dokaz m prilog: ovom 'tumačemju može se mavesti: kad је krajem 1918. godine puštena mu tečaj serija srpskih maraka (ikrfsko izdamje) omda ije MINISTARSKA POŠTANSKA STANICA, wupotrebljavajjući srpske marke za frankiramje, stavljala i dalje pored srpskih maraka ili preko mjih još ı dodatni žig POSTES FERBES, iako su marke već bile pomištene redovnim poštamskim Žigom MINISTARSKA POŠTANSKA STANICA. To su uglavnom bile pošiljke »Srpskih movina« koje su izlazile u Krfu i na čije su omote pri ekspediciji stavljane marke malih nominala (5 i 10 para). Već uhodana navika poštamskih službemika: ida ma pošiljke stavljaju ı dodatni žig POSTES SERBES, nastavljala se, iako više mije bilo potrebno takvo obeležje jer se na samim markama moglo videti da su to pošiljke otpremane srpskom poštom.

Treba se ovde osvrnuii ı ma pismo francuskog Ministarstva pošta od 28. 2. 1919. u kome se navodi odgovor srpske poštamske uprave o upotrebi francuskih maraka kod srpske pošte u Krfu. Srpska poštamska uprava tvrdi, francuskom Ministarstvu pošta, da nije mikad intervemisala propisima o upotrebi francuskih marala i da je ta upotreba činjena bez znamja srpske poštanske uprave.

O ozbiljnosti ovakvog odgovora i mjegovoj tačnosti damas je teško suditi. Fransuske marke upotrebljavane su kod srpske pošte više ca dve godine (1916—1918). Malo je verovatno da to srpska poštanska uprava mije znala. Ako je dopušteno nagađati zašto je оуако srpska poštanmska uprava odgovonila u 1918. godini, kada su događaji još bili sasvim sveži i lako objašnjivi — опда izgleda da bi odgovor ovako sročem trebalo razumeifi kao izbegavamje meke odgovornosti srpske poštanske muprave. Naime, srpska poštanska uprava znala je sasvim dobro da je upotreba francuskih poštamskih maraka i mjihovo poništavanje srpskim poštamskim Žžigom, radnja mesaglasna sa međunarodnim poštaskim ugovorima. Međutim, sve se odigravalo u izuzetnim ratnim prilikama: srpska vlada, srpska vojska, srpska pošta ma grčkom ostrvu okupiranom od saveznika. Niko u danom trenutku mije osporavao mi fumikcionisanje pošte i upotrebu framcuskih maraka kod srpske pošte. Kad je krajem 1918. godine francusko Mimistarstvo pošta postavilo pitamje o upotrebi francuskih maraka kod srpske pošte u Krfu, verovatno je srpska poštanska uprava smatrala za majbolje da odgovori 'kalko je ta upotreba činjena bez mjenmog odobrenja a tačno je da propise o tome mije izdavala. Na taj način je izbegnuto dalje raspravljanje, koje bi se moglo još komplikovati, a tako je svakako smatralo i francusko Minliistrastvo pošta.

U želji da doprinese osveženju istorije a maročito da se pobije netačno lamsiramje tvndnija da su francuske marke pretisnute sa PASTES SERBES, pisac ovih redova uputio je početkom jamuara 1971 jedam kraći člamak uredništvu PHILATELIE u kome je istorija upotrebe francuskih maraka kod srpske pošte u Krfu tačno opisana i objašnjena. Taj članak objavljen je već u februarskom broju PHILATELIE a odmah zatim u martovskom broju istog časopisa pokretač rasprave g. E. Mlej posebno se osvrće na ovo pitanje, zahvaljujući svima koji su doprineli utvrđivanju stvarnih činjenica i istorijske istine. Polazeći od činjemica koje su ovom amketom utvrđene E. Malej dolazi do zaključaka koji su Jedino ispravni. On ponavlja da oznaka POSTES SERBES nije miipošto »pretisak« već oznaka porekla poštanske pošiljke (usvaja dakle naše tumačemije). Drugi važan paključak, koji takođe usvaja i koji se nameće sam sobom, Jeste da čiste marke sa »pretiskom« ne

18