Filatelista

razaznaje i čovečje oko. Taj zakasneli odsjaj može da traje od delića sekunde pa sve do nekoliko sekundi. Kod britanskih maraka dovoljno Je dug da može otpremiti poštu od obasjavanja do opipa. Pri tome je uticaj fluorescencije isključen.

Organski nosioci fosforescencije koje je odabraia Britanska poštanska uprava

fosforescentnog znaka (fosforescencije) za odabiranje poštanskih maraka. Veći deo do tada poznatih nosilaca fosforescencije bili su organski spojevi, čvrsti granulati, nepogodni za dodavanje u štamparsku boju, a uz to i veoma skupi. Organski fosforescentni smolni spojevi, koje su razvili hemičari istraživačkog odeljka britanske poštanske uprave, jeftini su, Jednostavni za pripremanje, dosta mekani, moguće ih je samleti u finu prašinu, koja se dodaje štamparskoj boji, a da pri tome ne izgube Svoje fosforescentno dejstvo, Značaj mekoće naročito je naglašen kod američkih dostignuća. Tamo su upotrebili anorganske nosioce fosforescencije, pa su im stoga igle za perforaciju poštanskih maraka preveremeno otupele.

Fosforescentna štamparska boja može se preneti u vidu mustera, na primer u obliku okomitih traka, ili, ako je to iz estetskih ili tehničkih razloga nužno, kao premaz preko cele površine marke. Noviji primeri izvedeni u ovoj poslednjoj tebnici su:

25-god- braka — novembar 1972. godine istraživači — april 1973. godine County Cricket! — maj 1973. godine britanski slikari — juni 1973. godine Inigo Jones — avgust 1973. godine

Sem toga, da bi omogućila opipavanje marke, mora fosforescencija ispuniti još jedan zadatak: sortiranje pošte na prvu i drugu klasu — znači u dva različita porto razreda. Tanku okomitu traku raspoznaje mašina kao frankiranje druge klase, više od jedne uzane trake ili celoviti premaz mašina razvrstava u frankiranje prve klase.

Organske nosioce fosforescencije, međutim, pošte ne upotrebljavaju samo za automatsku identifikaciju maraka, već i za raspoznavanje adrese na omotnicama u obliku binarnog koda, te ih stoga upotrebljavaju i za automatsko razvrstavanje pošte po maslovnim mestima. Da ne bi kod toga zbrkali fosforescenciju na markama. moraju se ove razlikovati, Izabran je metod da za manke i celine upotrebljavaju nosioce fosforescencije koji ne reaguje na UV obasjavanje kojim se čitaju adrese. Redovne britanske marke traže kratkotalasno UV osvetlenje (254 nm), dok naslovni znaci reaguju na svako UV svetlo, naročito na dugotalasno UV osvetlenje (365 nm) koje je već skoro u vidnom polju.

Niže navedene boje odsjaja su samo približne, toliko da se omogući predstava. Razni nosioci posforescencije koje je upotrebila britanska poštanska uprava Do sada su za fosforescenciju britanskih maraka upotrebili već nekoliko različitih tvari, a ispitivanja se produžavaju.

34