Filatelista

CSA, koji su razvili za označavanje adresa, je jedini nosilac fosforescencije na spisku koji reaguje na dugotalasno UV obasjavanje. Ovu tvar su upotrebljavali samo privremeno, jer je njezin odsjaj jači od PHD, te su je zamenili 1965. god. sa TPA, kada su počeli naslovnu oznaku, isprobanu 1960. godine u Lutonu, široko upotrebljavali.

SA, sa optičkim osobinama sličnim TPA bio je napogodniji za upotrebu na markama koje se štampaju u ofsetnoj tehnici.

TPA (S) ie spremljen sa potpuno drugačijom sintezom i dodaje se pri izradi papira. Njegove optičke osobine sl čne su TPA i SA.

Određivanje i identifikacija fosforescentnih maraka golim okom

Ovaj, obično bez boje i proziran znak kod običnog svetla je veoma teško odrediti, ma da dodaci štamparskoj boji vremenom malo požute. Ovo se dešava naročito kod maraka koje su štampane u knjigotisku. Obično je najbolje podržati marku vodoravno u visini očiju, prema izvoru svetlosti, tako da svetlost pada na marku pod tupim uglom. Fosforescentne trake obično pokazuju drukčiji odsjaj od ostale povrбте тапке i na taj način postaju vidljive. One marke, koje su po celoj svojoj površini prevučene fosforescentnim nanosom, na ovaj način se ne mogu raspoznati. Za njihovu identifikaciju neophodna je ultraljubičasta lampa. Sa njom, međutim, treba pažljivo rukovati, da štetni zraci ne bi oštetili oko. Ako aparat nema zaštitan pribor treba se poslužiti specijalnim naočarima za UV zrake. Zaštita očiju, kakva se obično upotrebljava u industriji, u ovom slučaju ne zadovoljava.

Pošto fosforescencija ima slab intenzitet, treba oči prvo naviknuti na tamu. Tamna komora je idealna, a zadovoljava i obična tamna kutija.

Pribor

Dve vrste pribora dolaze u obzir:

1) Sprava sa dve lampe i sa dva odeljena prekidača, jedan za kratkotalasno područje (254 nm) i drugi za dugotalasno područje (365 nm). Obe lampe mogu imati filtere koji isključuju neželjenu svetlost, ali je to za kratkotalasno područje veoma skupo.

2) Sprava sa jednom lampom koja svetli istovremeno u kratko i dugotalasnom području, sa filterom koji propušta samo duge talase. Obično prozorsko staklo za to je dovoljno.

Metodi

Marke najbolje istražujemo na crnoj mat podlozi ili na nefluoroscentnom papiru, koji inače nije teško pronaći. Običan pakpapir normalno zadovoljava.

Filatelisti se često pitaju kako dugo marke treba obasjavati. Ovo ovisi od jačine lampe i mjene udaljenosti od marke. Kao normu možemo uzeti osvetljenje u trajanju od 10 sekundi sa 6 vatnom UV lampom na udaljenosti od 20 cm od poštanske marke.

Za vreme obasjavanja treba oči zatvoriti i otvoriti ih u momentu kada gasimo lampu (ili marku na brzinu odnesemo u tamnu okolinu). Ustanovitćemo da se boja odsjaja sa gašenjem polako menja; uzrok ie tome što naše oko nije jednako osetljivo na sve talasne dužine, pogotovo kod malih intenziteta.

(Nastavak u br. 155)

35