Filatelista

Порто марке крфског издања

Упоредо са штампањем франко марака у Паризу, израђене су та мо и порто марке у књиготиску и то вредности од 5, 10, 20, 30 и 50 пара У табацима од 60 комада. Хартија је мрежасте структуре. Марке су зупчане 1 оштро а гума је сива. Постоје специјалитети у зупчању као код франко марака. Како су порто марке понекад коришћене за франкирање упутница и писама као франко марке, убрзо су неке вредности потрошене. Вредности од 5 и 10 пара нису виђене у функцији франко марака.

Ново штампање је извршено у Београду на другачијим бојама, зупчања Пу линијски, на пунијем папиру са белом гумом, у табацима од 50 комада. Мако су 9. априла 1921. године пуштене порто марке ошштег издања за државу С.Х.С. порто марке крфског издања званично су повучене из оптицаја тек 12. септембра 1928. године. Преостале количине су на лицитатији 27. јуна 1930. године продате.

Употреба марака крфског издања

Марке крфског издања су биле намењене за франкирање на територији Србије, Македоније и бивше краљевине Црне Горе. О њиховој искључивој намени на овим терторијама не може се говорити, јер су нађене исправно употребљене са жиговима пошта на територији краљевине СХС. и то: у Босни (Сарајево, чак и са порто маркама), Далмацији, Војводини и Словенији. Обично су употребљене ниже вредности до 25 пара у комбинацији са одговарајућим маркама државе СХС.

Половљене марке

За сакупљаче су свакако интересантне марке крфског издања коришћене на извесним поштама преполовљене, у недостатку одређених вредности за франкирање. Марке су углавном половљене вертикално, ређе дијагонално и хоризонтално. У ову сврху су коришћене вредности од 20, 50 пара и од 1 динара и 3 динара париског штампања, као и вредности од 20, 30 и 50 пара и 1 динара београдског штампања. Половљене марке се налазе по-

8