Filatelista

ца" и равним „Розтез Зегђез", франкирана маркама крфског издања представљају велику реткост и за специјалне сакупљаче велику вредност. Постоје писма и карте франкиране овим маркама са жигом војних пошта српских армија, дивизија и пукова. Оваква писма и карте се такође ретко срећу. У прво време по ослобођењу, писма и карте са маркама овог издања, а без обзира који су поштански жиг имале, цензурисана су српским војним цензурама са солунког фронта. Марке су са ликовима краља Петра и регента Александра у левом профилу, испод којих је натпис „краљевина Србија", а изнад ликова је вредносна ознака. Марке су штампане на белој хартији, мрежасте структуре, гума је сива а зупчање 11 линијско оштро. Нацрт је дао Никола Јеремић. Марке су штампане у табацима од 100 комада у вредностима од 1, 2, 5, 10, 20, 25, 30 и 50 пара а 15 пара, 1, 3, 5 динара у табацима од 50 комада. Нијансе и грешке у плочи нису познате а марке са недовршеном, погрешном и помереном перфорацијом су доста честе.

У прво време ни једна вредност није продавана приватним лицима, већ су поштански службеници вршили франкирање. Касније, решењем бр. 14489 од 30. јануара 1919. године, продаја је одобрена свим лицима и то прво на пошти у Београду. Убрзо су марке од 1, 15, 20 пара и од 1 динара потрошене за франкирање, па се јавила потреба за доштампавањем ових марака.

Прво београдско (допунско) штампање

За ново штампање су коришћени клишеји донети из Париза. Марке су штампане у Београду и пуштене у промет 30. септембра 1919. године а вредност од 20 пара у јануару 1920. године. Марке су штампане у малим табацима

од 50 комада, на тврдој хартији, гума је бела а зупчење 1 линијско тупо. Боје нису исте као код париског издања. Вредност од једне паре постоји са типичном грешком: бела кука при дну слике, налази се на 15. марки у табаку. Вредност од једног динара је са типичном грешком „дич" уместо „дин“, У горњем левом углу. Грешка се налази на задњој, 50. марки у табаку.