Filatelista
Да бисмо читаоцима пружили што потпунији увид у проблематику односа испитивач власник испитиваног материјала. замолили смо Др Јована Величковића за коментар, с обзиром на степен заинтересованости која проистиче из текста г. А. Крстића. Атестатор Др Величковић се љубазно одазвао овом позиву и ево тог коментара.
Др Јован Величковић, Београд
НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ ОД ФАЛСИФИКАТОРА И НЕСАВЕСНИХ ПОМАГАЧА
Атест број 5991 издат је г. Крстићу 1988. године. када се овај фалсификат први пут уопште појавио. Издат је под злоупотребом поверења које сам имао у подносиоца, са већ донетом припремљеном фотокопијом, рано ујутру, “јер купац је врло кратко време у Београду". Следећег дана, донета су ми друга два примерка и клупко се одмотало. И поред тренутног обавештавања г. Крстића о овој чињеници, покушао је да на основу већ повучене потврде прода око 300 комада таквих фалсификата. Апсолутно је сигурно да је као професионалац и на основу порекла карата унапред знао да су фалсификати. Подносиоц објекта је прећутао испитивачу битну чињеницу о количини ових дописница и оглушио се о упозорење да су фалсификати. Погрешно пунцирани фалсификат је доцније споразумно враћен испитивачу а г. Крстићу је понуђено обештећење за испитану карту. О појави овог фалсификата обавестио сам одмах јавност, чланком у ПТГ Веснику и у три инострана часописа. После седам година уследио је чланак Др Царана у “Филателисти". О овом случају је обавештен СФЈ.
Поменута потврда о испитивању носила је број 5991. На претходних 599) нисам никад имао примедби. После овог испитивања урадио сам за г. Крастића, на његово тражење педесетак даљих испитивања које је користио за своје потребе. Од онда до данас протекло је више од седам година а покретање овог давно завршеног случаја сигурно има неку другу позадину сем бриге о сакупљачима. Нормално је, међутим, да свако ко ради може и да погреши, што важи и за лекаре, судије, вештаке па и испитиваче. У данашњем свету испитивачи су изложени преварама и триковима све већег броја фалсификатора и несавесних појединаца, који злоупотребљавају све савршенија техничка средства, па тако и испитивач може да изгуби понеку битку. Ризик и опасност по сакупљача потиче у пајвећој мери од фалсификатора и иссавесних помагача, који па пример паручују и протурају лажне дописнице, оглушују се о добропамерна упозорсња, монтирају лажна писма, израђују лажне жигове, поручују регумирања, фалсификују зупчања марака под оптичким микроскопима, фалсификују формуларе и печате испитивача и свеспо дају нетачне ипформације сакупљачима. Ове околности наравно не растерећују испитиваче,често изложене притисцима појединаца, од пајсавеснијег и непристрасног рада у свим приликама, као и од моралне и материјалне одговорности за свој рад.
ИСПРАВКА
У члаику Др Мирка. Царана "Анализа (a, лсификата дописпице Вук од 2 дипара “ ("Филателиста“ 217/218). грешком је из компјутерског слога изостављен део реченице, која према рукопису треба да гласи: "Искоришћен је био стицај погодинх околности: интерес и у иностранству и недостатак оригинала за квалификовано поређење. као и податак да је децембра 1944 године извршено доштампавање ради пуштања у промет са претиском "Демократска Федеративна Југославија" и грбом преко лика В. С Караџића, са дискретио промењеном бојом (жутозелена варијанта)“.
Извињавамо се читаоцима и аутору због учињене грешке.