Filatelista

26

Главни обавештајни центар Главног штаба Хрватске је доставио 12. априла 1943. упутство за вршење цензуре приватних писама.“

Између осталог се наглашава да ће преглед вршити руководиоци релејних станица који су били повезани са обавештајном службом команди места.

Преглед писама вршио се периодично, јер је редован преглед био технички немогућ. Отварање писама вршило се на пари, а затим се лепком поново затварало.

Цензура у војним јединицама се вршила по овавештајном официру батаљона који је писмо даље отпремао релејној станици.

Од друге половине лета 1944. године пошта Вис одиграла је важну улогу не само у преносу поштанских пошиљака, већ је цензорски пункт вршио послове цен3ype.5 |

Војна цензура од Уредбе до краја рата

Почетком јесени 1944 године НКОЈ преко одговорних органа за птт саобраћај трудио се да поново успостави на ослобођеним подручјима птт саобраћај. Главне операције су биле пренете у источне делове земље, тако је почетком октобра ослобођена северозападна Србија, а затим 20. октобра и Београд. У осталим крајевима биле су формиране слободне територије у којима је функционисао поштански саобраћај.

Под датим околностима у циљу реорганизације војне цензуре донета је Уредба о војној цензури 11. новембра 1944 г.о

Према Уредби цензуру су вршили штабови корпуса, корпусне војне области, Команда града Београда, самосталне дивизије итд. У ту сврху постављали су штабови и команде војне цензуре као своје органа код штабова корпуса и дивизија, а по потреби код штабова бригада и одреда, коад корпусних војних области, команди подручја и команди места.

Да би се побољшао рад војних цензора, Врховни штаб је донео 5. јануара 1945. у виду расписа нека тумачења Уредби упуства за рад цензора.

Већ је било предвиђено отварање првих цензорских пунктова у ослобођеној Србији: у Земуну, Петровград, Нвом Саду, Ваљеву, Крагујевцу, Нишу и Београду, јер је отварање поштанског саобраћаја зависило од постављања цензора. Због потребе посла повећавао се број пунктова. Према распису од 26. фебруара 1945. Диракције птт у Београду“ у Србији су постојали само ови цензорски пунктови: Београд 2, Ваљево, Врања, Зајечар, Јагодина, Крагујевац, Лесковац, Ниш 1, Пирот, Пожаревац, Прокупље, Ужице, Чачак и Шабац.

Све су ово биле сабирне поште за цензурисање поштанских пошиљака. Даљим ослобођењем земље надлежне ПТТ дирекције формирале су цензорске пунктове на својим територијама.

А Цензура у војним јединицама