Filatelista

8 ĐORĐE RADIČEVIĆ

iz tog perioda tako frankirano? Naprotiv, sva druga sačuvana pisma upućena su takodje za Bosanski Brod i frankirana sa markom od 20 para. Apstrahujem pismo vidjeno na aukciji Corinphila oktobra 2000. godine lot 5072, upućeno iz Sarajeva na poznatu trgovačku adresu u Trstu, frankirano sa parom maraka od 20 para. Polazni žig na markama nije ni malo vidljiv, a tranzitni žig "Brod in Slavonija" 2. januara (1863). Ovo pismo, po nama, nije autentično. Dakle, opaska M. Rašića o promeni tarife 1864. godine traži neku dodatnu argumentaciju. S druge strane pre je prihvatljiva napomena O. Lippitta u već pomenutom radu da je relacija Sarajevo Brod u kraćem periodu (1863-1864) tarifirana sa 20 para. Već 1865. povećana je na 40 para.

Kada su u pitanju destinacije pisama na markama prvog izdanja, da ponovimo da je najzastupljenija relacija Sarajevo-Bosanski Brod, manje Mostar-Sarajevo.

Veoma je zanimljivo pismo upućemo iz Livna za Sarajevo 1863. godine frankirano u dolasku porto markom prvog izdanja od 2 groša i žigosano tačkastim žigom "Bosna".

Posebno je značajno pomenuto pismo mešovite frankature ız 1864. godine upućeno iz Trsta za Sarajevo sa austrijskim markama izdanja 1863/64 godine, dofrankirano u dolasku Tughra markom od 30 para i žigosano tačkastim žigom. Predstavlja veliku retkost. Takodje, preporučeno pismo sa početka 1865. sa dve marke od 1 groša.

Kuriozitet svakako čini pomenuto pismo s početka 1865. godine iz Mostara za Sarajevo sa markom drugog izdanja, ali sa tačkastim battal žigom, koji prema broju tačkica podseća na žig upotrebljavan u Bursi (Turska). Doduše O.Brandt pominje u pogledu battal žigova takav žig za koji mu nije poznato gde je korišćen. Objašnjenje M.Rašića u vezi sa tim žigom čini se sasvim logično. Oba poslednja pomenuta žiga M.Rašić Je predstavio u svom istraživačkom radu.

Prelazimo na treći i poslednji period istorijata državne turske pošte na tlu BiH koji traje od početka 1865. do kraja jula – početka avgusta 1878. godine, odnosno do austrougarske okupacije BiH posle Berlinskog kongresa. Tada sve turske pošte u BiH prestaju sa radom.

Taj period je mnogo zanimljiviji, obiluje većim brojem pošta i poštanskih žigova, novim poštanskim markama tzv. Duloz izdanja, zanimljivim frankaturama i destinacijama.

Pojava drugog po redu izdanja turskih maraka početkom 1865. godine koje će do 1876. godine doživeti nekoliko varijanti štampanja (uz manje modifikacije u izgledu) zatiče na tlu BiH samo dve prave i potpune pošte: Sarajevo i Mostar. Uz te dve postojale su i tzv. listovne pošte, kao i neredovne pošte, koje nisu bile na pravcima glavnih poštanskih linija.