Filatelista

6 procedure u prijemu i dostavljanju pisama do Metkovića, u naplati poštarine i frankiranju. Takva pisma nisu u Metkoviću frankirana markama, jer se verovatno рпутеmena pošta u Mostaru tretirala kao austrijska, odnosno kao polazna pošta.

Ovakav rad jedne “strane” pošte na tuđoj teritoriji je veoma redak. Nešto kasnije, na sličan način biće uspostavljena pošta u Neumu (posle austrougarske okupacije BiH 1878. godine). Naravno, tada u izmenjenim prilikama i po Austriju znatno povoljnijim. No, to nije predmet našeg razmatranja.

U toku ovog početnog perioda rada koji nije mogao da se ostvari u Sarajevu na prvobitan način, a u Mostaru je trajao svega nekoliko meseci, moralo se pribeći novom improvizovanom modelu rada pošte koji je po mnogo čemu osoben i različit od takvih pošta u austrijskim konzulatima u Turskoj carevini.

Austrijska konzularna pošta u BiH je formalno nastavila rad kao neka vrsta privatne pošte, uz odobrenje turskih vlasti i kao konkurencija turskoj pošti. Pitanje konkurencije će se još razmatrati, jer je “konzulova pošta” obavljala samo poštanski saobraćaj ovog područja Turske carevine sa inostranstvom i to u vreme kada između dve susedne d:žave nije bio regulisan međunarodni poštanski saobracaj.

U svakom slučaju, tako organizovana, odnosno improvizovana pošta je brzo širila svoju delatnost prema vrsti usluga - pisama, pa zatim paketa i drugih pošiljki, kao i prevoza ljudi. Takođe, usluga je pružana i drugim korisnicima (konzulatima), i privatnoj klijenteli. Paralelno sa tim širila se i mreža konzularnih ustanova Mustrije u BiH, tako da su ubrzo sva veća mesta bila pokrivena austrijskom poštanskom službom.

Glavni pravci prenosa pošte iz BiH u pogranične austrijske pošte zbog dalje otpreme, bili su:

Pravac sever-severozapad sa glavnom komunikacijom Sarajevo - Bosanski Brod - Brod u Slavoniji i pomoćnim pravcima prema pograničnim mestima u Austriji duž reka Save i Une: Rajevo Selo (Vinkovci) iz pravca Brčkog: Stara Gradiška, iz pravca Banja Luke: Okučani, Dubica, Kostajnica. Sva pisma upućena iz BiH prema Severu nose poštanski žig jednog od ovih mesta. Rajevo Selo ima rukopisne oznake do otvaranja pravog poštanske kancelarije sa sopstvenim poštanskim žigom - u vreme drugog izdanja poštanskih maraka Austrije, dakle posle 1858. godine;

Pravac jug-jugozapad na glavnoj komunikaciji Mostar - Metković sa pomocnim pravcem Trebinje - Raguza. Pisma prema Raguzi veoma su retka.

Osim ova dva glavna još jedan pravac trebalo je da ima veliki strategijski i poslovni značaj, a time i značaj u poštanskom smislu. To je bio pravac SarajevoTravnik – Livno – Sinj - Split. Za vreme vilajetske uprave u Travniku ova komunikacija je veoma korišćena. lako se radi o teškom i nepristupačnom terenu. Prelaskom vilajetske uprave u Sarajevo, ova pravac gubi na značaju.

Kada je roba prema BiH počela sve više da se doprema iz pravca Dalmacije (brodovima do Metkovića), a odatle do Mostara, pravac Livno postepeno gubi značaj. Sve je to lako uočljivo kroz pregled i analizu pisama iz tog perioda.