Filatelista

i 19 datuma, perom ili samo datumskim žigom, odavno je poznato u našim krajevima. Tako V.Mićović (lit.8) u publikaciji oo pregledu civilnih pošta Srbije navodi tridesetak koji su korišćeni u periodu 1918/19. godine.

U vezi sa osporavanjem autentičnosti cenzurnog žiga VOJNA CENZURA ŠAVNIK, koji nije u popisu Višackog (lit.9), treba imati na umu da taj spisak nije kompletan. Zbog nedostatka podataka i retkosti materijala područje Crne Gore je ostalo neobradjeno, pominje se samo Cetinje, iako je Crna Gora morala da ima najmanje desetak cenzurnih punktova. Pravougaoni oblik cenzurnog žiga je, medjutim, u to vreme bio uobičajen; u spisku od 87 cenzurnih žigova tog perioda, Višacki konstatuje preko 20 žigova takvog oblika. Pa zašto onda i Šavnik ne bi mogao imati takav cenzurni žig? R žig na tim pismima se potpuno uklapa u tipove R žigova koji su tada korišćeni, tako da on meni nije problem.

Dalje se iznosi pretpostavka da su Šavnička pisma, slike 5, 6, 7 i 8 u članku autora, pisana od strane istog lica kao i objekti 16, 17 i 18. Ovakav zaključak je potpuno proizvoljan i netačan, dovoljno je pogledati samo način pisanja slova “B” pa datoilaik uoči. Da su pošiljalaci primalac izmišljeni, bila bii pisma lažna, medjutim, i ovde se slagalica zatvorila.| pošiljalac i primalac su realne neizmišljene ličnosti.

Pošiljalac: Mr.Ph. Zvonko Švarc, apotekarski saradnik iz Križevca, rodjen je 1909. godine. U NOV je od septembra 1943. Radio je u Bariju na proizvodnji lekova za potrebe NOV a zatim je postavljen za referenta za apotekarstvo || korpusa, pa za apotekara u apoteci Komande mesta Šavnik;

Primalac: Branko Švarc, službenikiz Ogulina, rodjen 1924, po dolasku ustaša na vlast prebegao na Hrvatsko Primorje, gde je interniran od Italijana početkom 1942, u logor u Kraljevici,a početkom 1943 odveden ulogor na Rabu.Po oslobodjenju izlogora stupio septembra 1943 u NOV.Borac u 3.brigadi VII banijske divizije (lit 10). Branko Švarc se u proleće 1945. godine očigledno zatekao u Bariju, pri misiji NOV,tako da je poštu primao direktno preko misije, bez posredstva italijanske pošte, što objašnjava odsustvo italijanskih cenzurnih i prijemnih žigova.

Autor rada, pod 2, nastavlja da analizira tarifu na pismima i izvlači zaključak da ona nisu u redu. Analizira se pismo sa 6 maraka sa likom Maršala Tita i netačno navodi da je na tom pismu frankatura 30 “okupacijskih” dinara, iako ona ustvari iznosi 180, i dalje tvrdi da je u tom trenutku tarifa preporuke za inostranstvo 13 okupacijskih dinara, što je sve netačno. Tačno je da u prvoj tarifi objavljenoj u DFJ (lit.11), u okupacijskim dinarima nema tarife za inostranstvo, a da se tarifa za inostranstvo pominje tek u DFJ tarifi od 20. aprila 1945. i to u dinarima DFJ i da ona za pismo iznosi 5, a za preporuku 5+6 = 11 din. DFJ. Prema Službenom listu DFJ (lit.12) “Nedićev” dinar je 17.V postao platežno sredstvo u području važenja lira, ali je 19. aprila 1945. (lit 13) već naredjena zamena i okupacijskih dinara i lire, što je imalo da se obavi u periodu od 20 - 30. aprila 1945. (lit.14). Pismo o kome je reč (sl.8i 8a u članku autora), nosi datum žiga 26.V. Do toga dana je od maraka sa likom Maršala Tita bila izašla samo vrednost od 2 dinara, a one u Nedićevim dinarima ostale su i dalje u upotrebi do 31.VII. 1945. Za tačno razrešenje pitanja tarifa na sva 4 pisma trebalo bi znati koje su tarife na tom području primenjivane, jer je poznato da su početkom 1945. godine područne direkcije odredjivale tarife u tada upotrebljavanoj valuti, što do danas nažalost još nije razjašnjeno.

Konačno još jedan izuzetno važan “filatelistički” moment: par maraka od 30 dinara na poledjini pisma (autor, slika 8a) zahvaćen je vojnim žigom i tranzitnim žigom neznatno samo u uglovima, što ne predstavlja poništavanje, ali dokazuje da su marke morale već biti na pismu