Filatelista
46
MARBKOFILIJA dr Jovan VELIČKOVIĆ ZLOUPOTREBA ORIGINALNIH ŽIGOVA U SVRHU PREVARE SAKUPLJAČA
Iskusni eksperti u svetu kažu da falsifikati celih maraka (forgeries), naročito izdatih do 1940. godine, nisu više problem jer se lako prepoznaju primenom novih tehnika, lako dostupnim skaniranjem sa velikom rezulucijom, uveličavanjem i naravno poređenjem sa referentnim originalima, koji su neophodan uslov tačnog rada (forgeries reference collections). Sličan stav odnosi se i na doradu originalnih maraka (fakes) naknadnim zupčanjem, lažnim pretiskom, montiranjem na pisma, ali i naročito žigosanjem antidatiranim, otuđenim originalnim ili lažnim žigovima. Ovih nekoliko redova posvećeno je zloupotrebi žigova.
Pojam i definicija lažnog žiga ne odnosi se samo na naknadno izrađen, imitiran ili novoizmišljen žig, koji kao takav nikad nije bio u šalterskoj upotrebi, manje-više vešto proizveden u radionicama falsifikatora, već i na sve originalne žigove, koji su jednom u određeno vreme bili u regularnoj šalterskoj upotrebi, zatim povučeni, zatureni, otudjeni, došli u privatne ruke, ruke prevaranata, pa zloupotrebljeni radi prevare naivnih sakupljača. Ukoliko ekspert utvrdi da se radi o žigu koji je korektno jednom bio u šalterskoj upotrebi (najbolje preko referentnih objekata), da bi žigosanje bilo prihvaćeno kao originalno, potrebno je da datum u žigu pada u period zvanične upotrebe te marke od strane pošte, uz mnoge druge uslove, naročito ako je na celom objektu, odnosno pismu. Ovaj strogi ali jedino pravilan pristup diktiraju sve ekspertske organizacije u svetu, ali takav stav često iz oportunizma na našim prostorima nije uvek prihvaćen. U našoj filateliji nažalost, ima vrlo mnogo tog smeća, neki primeri su oblast lažnih žigova na Kneževini Srbiji, tzv. Rizina, korespondencija 1877,/1878, na markama SHS, okupaciji Srbije i Crne Gore 1941-1945, NDH, ali nažalost i na markama Nove Jugoslavije, Republike Srpske i drugim oblastima. Područje nemačke okupacije je danas, što se tiče originalnosti žigosanja strogim višestrukim rešetom BPP i drugih atestatora raščišćeno, ali je situacija danas takva, da bez validnog nemačkog atesta nijedna žigosana marka okupacije nije odgovarajuće vrednovana; za sve bez atesta nema interesenata, ili se prodaje bez garancije, praktično u bescenje. Srozavanju našeg područja okupacije doprineli su u velikoj meri domaći falsifkatori, često vrlo primitivnim falsifikovanjem žigova i celih pisama. No i dan-danas takvi se falsifikati pojavljuju u ponudama domaćih pa i stranih vrlo renomiranih aukcionih kuća.
Savet atestatora SFS u svom radu stalno nailazi na primere zloupotrebe žigova na pojedinačnim objektima. U daljem tekstu izneću neke primere lažnog žigosanja na koje sam naišao u toku poslednjeg perioda. O nekima je razgovarano na Savetu, o nekima ne, jer se nije stiglo, o nekima nije zauzet definitivan stav. Primeri su sledeći:
75 EI ; O Sa MAJ 007
ri 4
ı
Slika 1. Porto-maka iz 1895. na telegramu iz 1890.