Filatelista

47

Sa aukcije u inostranstvu dospeo je u zemlju frankirani telegram Srbije poslat iz Vranja 1890, adresovan na Beograd, Ministarstvo finansija, tranzitni žig Ćuprija, na prednjoj i zadnjoj strani, oba sa datumom iz 1890. godine. Na telegramu je napred plavom olovkom upisano T i stavljena porto marka od 20 para. Problem je što u Srbiji telegrami nisu nikad frankirani, što je porto marka iz 1 895. godine, što je iz referentnog materijala žigova utvrdjeno da je žig originalan, ali je najranije pojavljivanje 1885. godine. Rezultat ispitivanja deklariše falsifikat, odnosno naknadno nepotrebno frankiranje i otisak antidatiranog negde zatečenog i zloupotrebljenog žiga. Prvobitno ponosni vlasnik je vrlo korektno odustao od uvrštavanja objekta u svoj visoko ocenjivan izlošak upotrebe porto-maraka.

Prigodno (redovno) izdanje Srbije, 100. godišnjica ustanka, izdato 8. septembra 1904. godine (po starom kalendaru). Izdanje je prigodno jer je izdato povodom važnog istorijskog događaja, istovremeno i redovno jer drugih maraka nije bilo u opticaju. Važilo je svega 114. dana, do 31. decembra 1904. godine. Tiraž je bio relativno mali, a interesovanje kod sakupljača u inostranstvu i zemlji veliko.

Tražena su originalno putovala pisma (sammlerbriefe, pisma za sakupljače, bez obzira na prefrankiranost). Nominala cele serije je bila visoka, oko 10 dinara ili 1 dukat. Međutim, nalaze se. Po isteku važnosti pošta je prodavala kompletne serije ispod nominale i na kraju preostale serije prodala na licitaciji. Sada se pružila prilika da se naknadnim žigosanjem, krivotvorenjem, fabrikuju putovala pisma, po mnogo nižoj ceni koštanja i prodaju sakupljačima. Autentičnost žigosanja eksperti utvrđuju prema datumu polaznog i prijemnog žiga (pisma su skoro isključivo slata u inostranstvo, gde se računalo prema novom, gregorijanskom kalendaru, razlika 13 dana). Tako je period originalnosti žigosanja za polazni žig od 8. 9. 1904, a za inostrani prijemni najviše nekoliko dana posle 13. januara 1905.

Takvo, originalno žigosano pismo prikazano je na slici 2, polaz Niš 8. septembar 1904, prijemni St. Gallen, Švajcarska, 24. septembar 1904. Pošiljalac je bio ekonomičan, izostavio je marke od 3

i 5 dinara. Pismo je putovalo 3 dana, uobičajeno za tadašnji period.

Slika 2. Originalno žigosanje maraka izdanja Srbije iz 1904 na pismu.

Međutim, posebno kod ovih maraka, nailazio sam na više pisama žigosanih u polazu i prijemu sa datumima više nedelja ili meseci van korektnog perioda. Kada su posle isteka važnosti marke prodavane uz veliki popust, nesavesni pojedinci su ih lepili na koverte, uslužno žigosali na šalteru, činovnik nije menjao datum, prekršaj je manji, a isto je urađeno i prilikom stavljanja prijemnog žiga. Manipulisano, nedopušteno, nije za izlaganje. Nekoliko takvih pisama bilo je u izlošcima Kraljevine Srbije poslednjih godina. Na upozorenje na netačni polazni ; žig, objašnjenje navodnog poznavaoca bilo eee je "pa pogrešio poštar, desi se", a za prijemif) -0| 7 4. ni "pa pogrešio i onaj". Mislim da se u osnoa OI vi radilo o sukobu interesa.

Treći problematični slučaj odnosi se na pismo sa nalepnicama poštanske službe Crne Gore u egzilu (Bordo, 1916). Poznato je da je vlada Crne Gore u egzilu (1916) pribavila odobrenje francuske pošte da kursirajuće francuske marke preštampa