Filatelista

48

pretiskom "S. P. du M. Bordeaux", radi upotrebe kao službenih na teriitoriji Francuske. U samoj Francuskoj je legalnost ove emisije od jednog dela filatelističke javnosti ignorisana kao ujdurma, međutim, mnogi trgovci koji su očigledno imali koristi od ovih maraka, kao i Vlada Crne Gore, uz prezentiranje raznih dokumenata toga perioda uvela ih je u francuske kataloge, pa su do danas tu i ostali.

Posle kratkog perioda postojanja, francuska pošta je zabranila njihova upotrebu. Nijedan trgovački katalog iz perioda Kraljevine ne vodi ove marke, nije ih nikad bilo u zemlji, nisu se prodavale i interesovanje je bilo zanemarljivo. Primitivni pretisak udaran je ručno, postoji više falsifikata pretiska, eksperti prepoznaju falsifikat, uz referentni materijal. (opširan članak dr Hermana Dietza o istorijatu ovog izdanja publikovan je u časopisu "Sudost-Philatelie" 2008, a potom preveden i objavljen u katalogu izložbe Montenegrofila, Cetinje 2008).

Ostavljajući marke po strani, do sada je registrovano postojanje desetak navodno putovalih objekata sa tim markama, ili sa docnije štampanim nalepnicama, koje je CG pošta u Parizu stavljala na pisma upućena i Crnu Goru, pa su vraćena, jer je zemlja bila već okupirana te nije bilo poštanskog saobraćaja.

Nedavno je jedno takvo pismo, sa aukcije u inostranstvu, pa sa aukcije u zemlji, našlo srećnog vlasnika, koji je zatražio atest o originalnosti.

Pismo je prikazano na slici 3. Upućeno je 18. aprila 1916 od strane Internacionalne organizacije za zaštitu katoličkih devojaka, iz Neuchatel-a, Švajcarska, u Skadar (u toku i krajem 1915. tamo je postojala crnogorska pošta). Pravilno frankirano sa 25 santima pismo je tadašnjim regularnim putem dospelo u Milano i kao prvo tamo cenzurisano; svedoči nalepnica cenzure i crveni ravni šig. Dopušteno za dalji transport predato je ekspediciji, međutim tamo se znalo da ne može dalje, jer su tada Skadar držale neprijateljske austrijske trupe, adresa je prebrisana i pismo vraćeno pošiljaocu, (u Neuchatel). Do ovde je sve jasno i originalno. Problem je kako su se sad na pismu našle dve nalepnice pošte Crne Gore u egzilu, kojih je bilo samo u Parizu. Prva hipoteza, švajcarska pošta je takva neisporučena pisma, nekim nedokumentovanim dogovorom, poslala u Pariz, bez nove frankature, novog otpremnog i prijemnog francuskog žiga, tamo su u poslanstvu stavili nalepnice, pa opet ne znam kako vratili preko granice u Neuchatel-u gde je prijemni žig u mesecu julu 1916. vezao jednu ali ne i drugu nalepnicu za pismo. Druga hipoteza, u pošti u Neuchatelu postojale su nalepnice pošte Crne Gore (zašto samo tamo?) pa ih je tamošnja pošta nalepila. | jedna i druga hipoteza su potpuno nerealne, odbijeno je potvrđivanje autentičnosti. Mišljenja sam da je, pismo bez prijemnog žiga, vraćeno pošiljaocu, a neko vešt je doneo nalepnice, nalepio i uslužno žigosao žigom Neuchatela. Ovakve primedbe i sumnje stoje i kod objekata prikazanih u radu dr Dietza.

Problemi postoje i sa žigosanjem maraka "Listopad", izdatih 29. XI 1918. povodom proglašenja Države SHS (Slovenaca, Hrvata i Srba), 29. oktobra 1918. Za ovo izdanje postoji u poslednje vreme povećano interesovanje. Poznato je da postoji prvi originalni kamen, sa dva tipa svake vrednosti, kao i niz varijanata hartije, boja i zupčanja sa tog kamena. Postoji i drugi kamen, najobičniji falsifikat, kome, neverovatino, neki visoko rangirani filatelisti posvećuju veliku pažnju u stručnim časopisima. Ali o tome drugom prilikom.