Filatelista

50

U vezi sa katalogizacijom "Listopada" u Michelu postoji neverovatna anomalija. Umesto prema hronologiji izlaženja maraka 1918, za područje poštansake direkcije Zagreb, prvo se navodi "Listopad", izdat 29. Novembra 1918, Mi. 51-54, a tek zatim Provizoriji sa pretiskom HRVATSKA SHS, pušteni u promet 18. Novembra 1918. Normalno je da redosled bude obrnut.

Velika prevara na štetu sakupljača i naše filatelije činjena je masovno 1999. godine, doradom zvaničnih FDC koverata iz perioda oko 1984. Među filatelistima je dobro poznata okolnost da je između 1980. i 1990. tržište preplavljeno nezupčanim prigodnim markama Jugoslavije koje tu nisu smele da se nađu. Kažu bilo je po 300 komada od svake vrste, negde više, negde manje. Radilo se samo o markama štampanim u zemlji. Te ranije neviđene stvari, uvedene delom i u Michel, imale su na početku cene i do 100 DM po komadu. Međutim, potražnja je brzo opala, prodaja je stala i cene su se srozale na 5 do 10 DM po komadu. Tada se neko dosetio da bi te iste marke na FDC kovertima, pošto su motivski bile vrlo interesantne, mogle da dožive svoju renesansu.

Pokupovani su svi zaostali zvanični FDC koverti, koje je redovno izdavala Jugomarka, sa normalnom zupčanom serijom, poništenom mašinskim FDC žigom, po bagatelnim cenama, jer filatelistička društva cene nisu revalorizovala. Pored prvobitno zupčanih maraka dolepljivane su (nikad izdate) nezupčane marke, zloupotrebom se došlo i do originalnih ranijih FDC žigova, dolepljene marke su poništavane i cena takvih koverata je odmah skočila na 200 - 300 DM po komadu. (procena je da je fabrikovano više storina takvih koverata). U zemlji je prodato samo nekoliko, većina je otišla u inostranstvo, nalazio sam ih kod trgovaca širom sveta, po vrlo visokim cenama. Zloupotreba originalnog žiga prepoznaje se po lošem ručnom otiskivanju, vidi sliku 5.

Slika 5. FOC Radost Evrope 1982 sa zupčnim markama i mašinskim žigom i naknadno dolepljenim sečenim markama i ručno otisnutim žigom mnogo godina kasnije.

Sticajem okolnosti, onih pet objekata prodatih u zemlji su mi predočeni. Posle releventnih konsultacija sa kompetentnim instancama, za svih pet dao sam negativne ateste. Ovo je izazvalo buru negodovanja od strane prodavaca ove robe, čak je zaprečena tužba za naknadu štete, u visini od više hiljada maraka, koja nije podneta. Savet atestatora je naknadno, posle dužeg razmatranja, jednoglasno zaključio da se radi o nedozvoljenoj zloupotrebi ranije odloženog originalnog žiga. Zaključak je publikovan u Biltenu SFJ.

Ovaj događaj, mada odranije poznat, uključio sam u rukopis jer spada u lažno žigosanje sa dalekosežnim posledicama. Poslednjih meseci upućena su mi iz inostranstva dva takva pisma na atestiranje, a biće ih još. Lično me pogadja što se u inostranstvu piše da falsifikati područja Jugoslavije uglavnom dolaze iz Beograda, u čemu nažalost ima istine.

Sledeći slučaj odnosi se na dve pojedinačne marke Srbije (slika 6). Na prvom mestu je marka bečkog izdanja sa likom Kneza Mihajla, vrednost od 10 para sa okruglim žigom. Poznavaoci znaju da okrugli žig na toj marki predstavlja najveću retkost, do danas su poznata svega tri para sa plavim Kruševac. Žig na prikazanoj marki potiče, međutim, iz perioda 1935,/44 godine. Jednokružan sa krstom