Filatelista

51

levo i desno, lako prepoznatljiv. Nažalost marka je signirana ekspertskim znakom u položaju za originalno žigosanje. Rekoše mi ima i odgovarajući atest sa opisom, ali još ga nisam video.

Slika 6. Srbija, knez Mihajlo 10 para sa lažnim okruglim žigom.

ol

Drugi primer je "Crna kačketuša" (1914), 1 dinar sivocrna, sa slomljenom jedinicom u levom uglu, žigosana žigom Beograda iz perioda 1940. godine. Marka je originalna, ali žigosanje je lažno (sa jedne aukcije iz Beograda, uz garanciju aukcionara). Nekoliko reči o ovome žigu. Uveden je u Kraljevini u drugoj polovini tridesetih godina. Jednokružni ćirilično-latinični žig BEOGRAD 2 šalterska oznaka 32 originalan je, međutim, upotrebljen na marki Srbije iz 1913, klasifikuje se kao lažno žigosanje. Dopunski podaci: u raspisu Ministarstva PTT br. 15, od 15. jula 1941, strana 71 precizno taj žig proglašen je nevažećim, nestao je, zagubljen ili uništen. Rekao bih najverovatnije ukraden.

Pošta Beograd 2 je 6. aprila 1941. teško razrušena bombardovanjem. Nestala su 32 žiga, sa raznim šalterskim brojevima. Onaj sa oznakom 32 dospeo je u ruke falsifikatora. Nalazi se povremeno na objektima okupacije. U ranijem periodu originalan, ali na marki izdatoj 20 godina pre izrade žigosanje je lažno.

Slika 7. "Kačketuša", 1913 godine, oznaka vrednosti sa kukom, lažno žigosana.

Još dva slučaja iz okupacije 1941 – 1944. godine. Nemačka okupaciona vlast u Srbiji izdala je 1942. seriju od 4 vrednosti u vezi sa održavanjem Antimasoske izložbe (Michel br. 58/61). Neponištene marke su jeftine a originalno žigosane retke i skupe. Prema slici, falsifikator je seriju u četvercu poništio 1948, žicom BEOGRAD PRVI DAN 05.04.83 koji je interesentima stajao na raspoloženju na šalteru pošte Beograd 1 za uslužno žigosanje tada novoizašlih maraka Jugoslavije. Očigledno se je službenik kome je bio poveren žig neodgovorno odnosio prema propisima o žigosanju i svesno ili ne dopustio njegovu zloupotrebu.

Slika 8. Četverac Antimasonske izložbe žigosan žigom Beograd Prvi Dan 4.5.82.

U jesen 1944. Bugarska se kapitulacijom pred saveznicima morala odreći anektirane Makedonije. Vlast je 9. septembra preuzeo nemački Wehrmacht koji je za potrebe poštanskog saobraćaja (po meni ujdurma) naredio izdavanje serije od 8 maraka. Upotrebljene su zatečene marke Bugarske i pretisnute pretiskom MAKEDONIJA 8.lX.1944 (Dan nastanka slobodne Makedonije pod nemačkom upravom). Marke su dospele na šalter pošte u Skoplju tek (28) 30.X. 1944 i prema temeljnim istraživanjima nemačkih eksperata mogle su autentično da budu žigosane samo žigom Skoplja sa datumom 30. X, 2. i 3. XI, svi ostali datumi se smatraju lažnim, jer posle 3. oktobra nastao je haos povlačenja Wehrmachta i ništa nije radilo. Na slici je prikazan deo dva para tih maraka, žigosan tada još u upotrebi zatečenog bugarskog žiga SKOPIE 14. XI. 44. Naravno da se žigosanje smatra lažnim, a objekt neprihvatljivim.