Filatelista

Из дописа железничког одељења министарства грађевина од 11. јула 1881. године, пренетог у "Српским новинама" (16. јула), може се видети да је француско Друштво, чак и на земљаним радовима користило доста страних радника (без обзира на обавезу Уније да ангажује домаће раднике). Из налаза инспекције види се да је од укупно ангажованих 541 радника у том тренутку, само 87 било Срба, а чак 114 Италијана, са образложењем да "иду по целој Јевропи скоро од железнице до железнице и свуд се због своје уметности при таковим пословима радо примају".

Отварањем великог градилишта и приливом нових радника са привременим боравиштем, расла је потреба за услугом поште и у томе налазим објашњење за отварање поште Рипањ - Тунел. Број житеља Рипња осамдесетих година ХЈХ века убрзано је растао. Према једном попису, 1884. године било домаћинстава 444. Рипањ је имао и једну значајну фабрику цемента основану 1883. године.

Сл. 3 Градња Рипањског вијадукта (Велики поток) на прузи Београд-Ниш (око 1883)

8 (,..) Од сировина које се ту налазе, од 1883. се фабрички производи и у знатним количинама извози цемент, који је употребљен и у оближњем, 1600 м дугом Раљском тунелу; Феликс Каниц, "Србија - земља и становништво" – друга књига, Београд, 1987

ес = У / сл и У Дет ~нија -