Francuski romantičari i srpska narodna poezija

62 <

само романтичарски Глоб, но и академичарски Је јоштпа! аег 5ауат, увек озбиљан, обавештен, и одмерен, бележи те народне баладе, „које носе жиг старих празноверних веровања а у којима се налазе такође ингениозне и песничке црте.“! Два месеца после публикације Гусала, Енглез сер Џон Бауринг (Вомтпе) писац антологије српских народних песама 5егмап Роршаг Роебту, писао је Меримеу и тражио му оригиналне стихове које је тако добро превео. Поводом Гусала изишао је у Мотшту Кеугоу, свесци за новембар 1827 године, чланак „јЈЏупап Роећту“. Ту се са похвалом говори о овој „лепој малој свесци“ гларни “са илирскога —тезика, такве какве и данас певају путујући ааинстрели кроз планине јужно од Дунава“. Ипак, непознати приказивач је осетио да има нечега чуднога у овој збирци, и примећује: очекивали смо да постоји већи ступањ личности између народних песама сакупљеих овде и оних које је објавио Г. Бауринг“.

А

1 Ке Јоцгпа! Чез Зауап!з, 1527, р. 565,

2 Војислав М. Јовановић: Џон Бауринг и сриска народна поезија. Српски Књижевни Гласник, 1908, књ. ХХб