Francuski romantičari i srpska narodna poezija

Евра =

„Еотпејог Опагјетју Ремем“, у свесци за јун 1828 године, из пера Г. Кеш еу-а, донео је чланак 0 Гуслама. Пошто је констатовао „ексцентрични таленат“ Хиапинта Маглановића, писац опширно разлаже како су народне поезије постале у опште, а како. на ддосе српска народна поезија. Том прилико он констатује: „Илирска поезија, као што се може очекивати, _ показује велике сродности са српском“). У чланку Зегушаћ ВаПааз, који је изишао 1855 године у Слатбегз Јоштап!, још се веровало да“су Гусле оригиналне српске народне песме. један Немац написао је читаву дисертацију о њима; Тнемачки дворски саветник и доктор Герхард послао је писцу две своје дебеле свеске словенских на= родних песама преведених на немачки „У Па“, Зетрзсће МоШећедег ипа НелЧепшагећеп, Лајпциг, 1828), међу тим преводима и целе Гусле, и тражио му још 5 илирских стихова за трећу опет дебелу

1 Војислав М. Јовановић: Гусле Проспера Меримеа у енглеској књижевности. Српски Књижевни Гласник, 1908, књ, ХУМ, Р. 925—929.