Francuski romantičari i srpska narodna poezija

а

више припада немачкој но француској књижевности. Познавајући тако и српску народну поезију и раније радове Меримеа, Бете-це могао погодити правога писца Гусала. Поводом тих „илирских“ балада, написао је цео један чланак! у том је открио мистификатора. Он наглашује како су у последње време Французи почели обраћати пажњу на стране књижевности, и то не чудноват начин, мистификацијама, „да се духовито и пријатно нашале са нама“. „Ми смо прво читали са задовољством, са дивљењем тај лажни оригинал, и пошто смо открили лукавство, имали смо за тренутак задовољство да признамо вештину талента који је био развијен у тој шали једнога 03биљнога духа. Свакако, не може се на бољи

начин доказати сопствени укус за идеје

и поетске облике једнога народа но кад бе репродукују преводом и подражавањем“. У речи „била“ он види анаграм од бази, и то га доводи да позна правога писца. „Г. Мериме неће замерити ако га прогласимо овде за писца Драма Кларе Газул и Гусала, и ако се потрудимо да, за наше

1 Исто дело, Т. П, р. 395, Аррепасе. “

Ра па. 34